Proslavljeni režiser Emir Kusturica rekao je na predstavljanju svoje knjige “Vidiš li da ne vidim” u Atrijumu Narodne biblioteke Srbije (NBS) da je književnost najkompletnija vrsta umetnosti, a da umetnik jeste autor celovitih dela, što je njegovo iskustvo kao reditelja i autora knjiga
Kusturica je rekao da je slušao razne komentare kad je objavio prvu knjigu, kako jedan reditelj može biti i pisac.
Onda je Matija Bećković na tu temu izjavio -„Kusta nije pisac, a ima bestseler“.
– Umetnik jeste autor celovitih dela. Takva iskustva imam kao reditelj i evo kao autor knjiga. Recimo, danas knjiga je nešto između utiska, fikcije, novinskog članka i dnevničke zabeleške. Vidite i sami da nam je štampa prepuna crne hronike, i onda ona takođe ulazi u književnost – ocenio je slavni režiser i nagrađivani pisac.
Delo “Vidiš li da ne vidim” izdavača Srpska književna zadruga, neobična je romaneskna i memoarska publikacija, fantazmagorijsko štivo i distopija u kojoj je reč o piscu i istinskoj umetnosti.
U knjizi je u fokusu ekscentrični, ali u stvaralačkom smislu plodni umetnik Peter Handke, a posredno i sam Emir Kusturica.
Glavni junak nove knjige – Handke/Kusturica, drži savremenom svetu duhovitu lekciju o plemenitom savršenstvu umetnosti i moralnosti, i to kroz parabolu hodanja po žici iznad sudbinske reke Drine koja spaja i razdvaja sve osim autentičnosti i čovečnosti. Peter Handke je dualna ličnost u knjizi „Vidiš li da ne vidim“, jer ima identitet koji nam je poznat, ali je i fikcija pisca – Peter Spaleolog.
Kusturica je primetio da postoji sličnost između argentinskog fudbalera Dijega Armanda Maradone o kome je snimio dokumentarni film „Kusturica o Maradoni“, i Petera Handkea.
– Maradona je razumeo jednog Uga Čaveza ili Fidela Kastra, a Handke je shvatao Slobodana Miloševića. Ova knjiga je na neki način da se odužimo čoveku koji nas je toliko zadužio. Zato možemo da ističemo kako imamo dva Nobelovca – Ivu Andrića i Handkea – primetio je Kusturica i dodao da nije imao nameru da u novoj knjizi piše o nekoj drugoj Srbiji.
Pisac je približio svoj književni projekat i otkrio da postoje tri razvojne linije – putopis kao centralna, lažni dokument priče i na kraju – fikcija, u kome Handke hoda po žici. Osim proslavljenog svetskog reditelja, na promociji su učestvovali i urednik – izdavač Milo Lompar i književnik Goran Gocić, dok je uvodnu reč uputio pisac Vladimir Pištalo, upravnik NBS.
Izvor: Tanjug
