Руководство једне основне школе у Подгорици, у сарадњи са родитељима, одлучило је да ученици прије уласка у учионицу одлажу своје мобилне телефоне у кутију, креирану само за ту сврху.
Циљ је јасан, да се омогући виши ниво дисциплине, социјализације, концентрације и пажње на часу. Педагошки апсолутно оправдано! Ништа се не би могло приговорити, али се могу истицати додатни бенефити и упућивати апели да то буде пракса и у осталим школама, и основним и средњим.
Ако би се неко досјетио да се овом одлуком задире у права дјетета, томе би се морао упутити јасан одговор да је прво и основно право дјетета да му се омогуће услови за квалитетан развој психо-физичког здравља.
Кључна негативна посљедица употребе мобилног телефона јесте стварање зависности.
Неконтролисана употреба интернета и разноврсне „игрице”, као и укупан упад у метаверзалну „стварност”, са њеним специфичностима, у првом кругу проблема производе наркотичку зависност. Сваки родитељ који је био у прилици да у одређеном моменту одузима мобилни телефон дјетету, могао је да примијети застрашујући пад дјетета у „тугу”, да не кажем, неку другу ријеч. Исто је могао да примијетио иоле пажљив наставник ако је имао слично искуство с ученицима. Узрок „туге” може се објаснити изненадним прекидањем „дотока” допамина. Проблем је дакле јасан. Рад тзв. хормона среће није регулисан здравом психо-емотивном физиологијом, већ је стимулисан наркотичким дејством мобилних телефона са његовим виртуелним карактеристикама.
Одлука школе у Подгорици да на суптилан и примјерен начин забрани коришћење телефона током наставе доноси макар један драгоцјен ефекат. Ученику се враћа свијест да је живот могућ без мобилних телефона. (У излечењу или контролисању сваке болести зависности то је уједно и прва претпоставка излечења. Освијестити да је живот могућ без наркотика, наркотичких порока и сл. С друге стране, одлука да то важи за све ученике такође је поступак са сличним ефектима.)
Најзад, уколико се неком чини да је ово пренаглашено резоновање, нека одложи свој мобилни телефон и своје нездраве дотоке допамина, па нека опише себи како се осјећа и објасни зашто се тако осјећа.
Телефон није „савремена“ играчка. Нити напредак технологија нужно подиже квалитет живота, сигурности, комуникације.
Милорад Дурутовић
