Недеља, 26 апр 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Мозаик

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Јагош, последњи

Журнал
Published: 28. новембар, 2023.
Share
фото Приватна архива
SHARE

На сцени Народног позоришта у Београду, публика је имала прилику да се опрости од можда најнеобичнијег редитеља модерног театра код нас, Јагоша Марковића, коме је Јонескова антидрама „Ћелава певачица“ последња режија, од летос, ка­да је постављена у Центру за културу у Тивту.

фото Приватна архива

Јонесков подсмех малограђанштини и празнословљу, авангардан педесетих прошлог века, одавно је постао комедија, у којој се одлични глумци надигравају у варијацијама бесмислених фраза, без мотива и логике.

У Јагошевој „Ћелавој певачици“, и језик је „препеван“, Невен Станишић га је „побокељио“, сви говоре по бокељски, а и име­на парова, који размењују бесмислице су промењена, те личе у основи на поједине которске славне фамилије. Позната је Јонескова флоскула да је „Певачицу“ написао као свој протест против шаблонског учења француског језика, с обзиром на то да је коренима Румун. Фразе се смењују у циљу вежбања изго­вора и смисла самих речи, па њихов смисао не мора да твори идеју. Јагош је одлично уочио да је језик у бићу „карактера“, да их он дефинише и онеобичава, па у овој „Ћелавој певачици“ и није настојао да бесмисао буде потпун. Данас, кад је празно­словље завладало, племенити Борио и Казари и немају шта да поруче, они механички конверзирају и опште и међусобно, и са другима само реда ради, без емоције и крајње немотивисани да нешто и изразе. Као да заокружује читав свој редитељски опус, Јагош Марковић у бокешкој „Ћелавој певачици“ поручује да је позоришна игра смисао и сврха и да (кон)текст може да се учита и накнадно, свако по својој слободној вољи, а то јесте најважнија предност театра – да сам одговориш на поставље­но питање на сцени. Притом, Јонесково „позориште поруге“ је трагикомика бесмисла понављања овешталих фраза, које по­лако постају истина, иако су логички несувисле, постало одраз стварног (политичког) живота, што је трагично.

Сваки сегмент последње режије Јагоша Марковића постаје тестаментаран за велики и значајни опус рано изгубљеног ствараоца, од предимензионираног брода на пучини у сцено­графији, водурине по којој се гаца, миш/маша костима (Мари­ја Марковић Милојев) преко далматинских поп хитова, добро знаних, који имају функцију Брехтових сонгова, да зауставе радњу, а не да је појасне – до појава на сцени, које су више Жаријеве, него Јонескове. И то, зачудо, добро делује. Сандра Бугарски (служавка), као нека покварена механичка лутка не­помично „стражари“ над салоном, и укључује се апсурдно, као што је у овом жанру ред. Олга Одановић и Бранко Видаковић (Бориови), студија су Јагошевог става, да глумац на сцени има сопствени живот незвисно од улоге коју игра, он је мера, која чини жанр. Лазаријеви, црногорски глумци, Дубравка Дракић и Момчило Оташевић су ову игру подигли на бекетовски ниво, па је, вољом редитеља, ова представа тестаментарна и за велики део „француске авангарде апсурда“ педесетих – и Бекет, и Јонеско, и Жене су ту, и сви протумачени из овог антимитског и бесмисленог времена, које од сваког филозофског проседеа начини под­смешљив коментар.

А Бранимир Поповић, са натписом „Ко­торски ватрогасци“ на леђима је игру сувишних речи и људи претворио у неодољиву трагичну фарсу, којом се све поново вратило Јонеску, непоновљивом подсмешљивом ко­ментатору грађанских манира и тзв. „нормалног“, читај буржујског света.

Збогом, Јагоше.

Извор: Новости.рс

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Игор Маројевић о „Граничним стањима“: У прокламованој нормалности има много увежбаних психопата
Next Article Аутопутеви : Србија још заостаје за Хрватском

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Борислав Пекић: Сива боја разума

Пише: Борислав Пекић Одмор од историје XXXIX део Публиковано у Београду, BIGZ 1993, Copyright ©…

By Журнал

Ђорђе Матић: Немирна 2025.

Пише: Ђорђе Матић Много је лошег било ове године и кад би човјек хтио могао…

By Журнал

Да ли бисте више вољели да сте сигурни или слободни?

Компетиција је прочистила људске контакте, школска норма је наметнула нови облик социјалног дрила. Пандемија је…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Мозаик

Слободан Самарџић о искорацима Приштине у сенци постизборне гужве у Београду

By Журнал
КултураМозаикНасловна 6Политика

Дијалошка трибина под Горицом: Људи су позвани да се боре против зла, нетрпељивости и рата (ВИДЕО)

By Журнал
Мозаик

Борељ: Вучић и Курти се договорили да нису потребни нови разговори у вези са предлогом ЕУ

By Журнал
ДруштвоМозаикНасловна 2СТАВ

Жртвовање јарца као политичка стратегија ситних чиновника

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?