Четвртак, 12 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Политика

Пољска тражи ратну одштету од Њемачке

Журнал
Published: 19. децембар, 2022.
Share
Хитлер у Пољској, (Фото: Military Times)
SHARE

Прича о ратним репарацијама има смисла тек када се тачно зна ко је победио у рату, ко је изгубио и под чију управу је доспео. За сада, зарада је на страни Американаца.

Хитлер у Пољској, (Фото: Military Times)

Пољски званичници нашли су начин како да у ова економски тешка времена изазвана, између осталог, и ратом у Украјини, обезбеде додатна финансијска средства за свакодневни живот својих поданика. Затражили су од Немачке да им исплати ратне репарације из Другог светског рата. Сума није мала, износи укупно око 1,3 трилиона евра. Како наводе, сличан захтев могао би бити прослеђен и Русији, мада у много мањем обиму.

Збигњев Рау, министар спољних послова Пољске, упутио је недавно званичну ноту Берлину са захтевом за исплату штете начињене његовој земљи током немачке окупације 1939–1945. Како је навео, овим захтевом требало би да се реше питања која се односе на уништена уметничка дела, архиве и банковне депозите.

„Берлин би требало на сваки начин да упозна грађане Немачке с правом сликом Другог светског рата и уништавајућим ефектима које је имао на Пољску”, изјавио је додавши да би исплата репарација само допринела пријатељским односима две земље.

Подсетимо, репарације су накнада штете начињене ратним и другим непријатељским дејствима. Мировним уговорима по окончању Првог и Другог светског рата побеђене државе биле су обавезне да земљама победницама надокнаде штету изазвану борбеним разарањима. Новцем, робом, индустријским постројењима или објектима. Такво је званично тумачење.

Проблем је, међутим, у томе што је штета нанесена „победнику” у временима савремених ратова, попут поменута два из прошлог века, далеко мања од штете нанесене „пораженом”, који једноставно није био у могућности да ту штету надокнади. Конкретно, уништена Пољска није могла од једнако уништене Немачке да очекује исплату богзна каквих репарација. Тако је и било. На крају, услед нове конфигурације Европе, прича о репарацијама отишла је у други план. Пољаци је, међутим, нису заборавили.

Споменик у Гдањску, посвећен Пољским жртвама у другом свјетском рату, (Фото: LandmarkScout)

Према речима Јарослава Качињског, некадашњег премијера владе у Варшави, његова земља се никад неће помирити с тиме што није добила адекватну ратну надокнаду.

„Уништена је и збрисана с лица земље комплетна пољска економија, улице, фабрике, историјска здања, културно благо… и то и током Првог и током Другог светског рата. Француска је донедавно по Версајском уговору из 1919. од Немачке добијала репарације. Ми, практично, ништа”, закључује и додаје: „Одштету би требало да исплати и Русија”.

Међутим, велико је питање ко је данас коме и шта дужан. Подсетимо, Немачка је током Другог светског рата у великој мери девастирана. Обнову тадашњег западног дела на себе су преузели Американци, док је источни део потпао под надлежност тадашњег Совјетског Савеза. Чињеница је да су и Американци и Совјети у подизање уништене земље кренули не зарад самих Немаца, већ како би се војно утврдили у центру континента. Због разлике у нивоу економија и чињенице да је СССР морао много да улаже у сопствену обнову, што код Американаца није био случај, и две Немачке су се различито развијале.

Судбина Пољске такође је превасходно зависила од могућности послератне совјетске привреде. Кад се 1991. распао тзв. Источни блок, Пољска се, као и неке друге земље, нашла на отвореном. Пољаци су одлучили да се приклоне „западном свету”, одбацили су социјализам и кренули у нови живот. Пријем у Европску унију и војно ослањање на САД ставили су земљу у позицију немачког партнера. Али разлика у стандардима није могла бити тек тако превазиђена. Иницијатива Варшаве да од Немаца затражи исплату ратне штете од пре осам деценија требало би тај јаз колико-толико да умањи.

Њемачки војници у Варшави, (Фото: Times of Israel)

Како пише британски „Спектатор”, Пољска има све историјске основе за своје захтеве, али репарације неће решити проблем. Уколико би се закопало мало дубље, показало би се да је свака држава у свету дужна да својим непосредним суседима надокнади неку штету. Више него ико други, репарације би требало да исплате Сједињене Америчке Државе. Такође, покушај наплате ратне одштете из Првог светског рата био је један од узрока Другог.

Многе земље с подужег списка некадашњих немачких војних циљева сматрају да одштета мора бити исплаћена. Француска, Велика Британија, Грчка, Белгија, Холандија, земље бивше Југославије… никада нису одустале од репарација. Једноставно, развој прилика на континенту потиснуо је то питање у други план.

Шта тек рећи о деловању некадашњих империја попут Велике Британије, Шпаније, Португалије, Белгије… Војске ових земаља вековима су сејале смрт и пустошиле свим континентима. Штета коју су својим освајањима нанели народима широм света данас је немерљива. А многи од поменутих и даље држе поједине просторе у Африци, Азији, Јужној Америци… под својима патронатом.

Прича о ратним репарацијама има смисла тек када се тачно зна ко је победио у рату, ко је изгубио и под чију управу је доспео. За сада, зарада је на страни Американаца.

Слободан Самарџија

Извор: Политика

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Обзорје Новог Свијета – Месијанизам америчке русофобије
Next Article Призрен – град са десет задужбина Немањића

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Ентони Готлиб: Најбољи свет стално се мора поправљати

Пише: Ентони Готлиб Готфрид Лајбниц није био први филозоф који је мислио да живимо у…

By Журнал

Случај професора Ковића − ограничавање слободе говора и порука Републици Српској

„Онај ко жели одузети слободу некој нацији прво ће кренути од ограничавања слободе говора.“ Узевши…

By Журнал

„Не треба одбацивати потенцијал наших младих и преузимати вриједности само јер су са Запада“

Недостатак средстава (не нужно финансијских, већ првенствено интелектуалних, у смислу недостатка хуманог потенцијала) за доношење…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоНасловна 3Политика

Митрополит Амфилохије опомиње мафијашке убице

By Журнал
Насловна 1ПолитикаСТАВ

Предсједник против устава

By Журнал
Политика

Дисциплиновање канцелара Шолца: Једино рат с Русијом доноси мир Европи?

By Журнал
Насловна 5ПолитикаСТАВ

Шта нас ове године чека на (Западном) Балкану: Историјске (гео)политичке игре и симетрије

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?