Niz faktora je dovelo do gladi katastrofalnih razmjera, a nema nagoveštaja da bi naredna godina mogla da bude bolja. Ako se ništa ne bude preduzelo, nastaće pravi pakao, kaže šef Svjetskog programa za hranu Dejvid Bisli
Činilo se neko vreme da svet dobija bitku protiv gladi, broj gladnih se iz godine u godinu smanjivao. A onda su došli korona, kolaps privrede zbog pandemije, klimatske promene, konflikti u Etiopiji i Avganistanu i na kraju rat u Ukrajini koja izvozi žitarice kojima se prehranjuje 400 miliona ljudi širom sveta. Trend se tako ponovo preokrenuo. Prema podacima UN-a trenutno je u svetu 830 miliona ljudi hronično neuhranjeno, više nego ikada.
„Godine 2022. doživljavamo najveću katastrofu gladi od kada su osnovane Ujedinjene nacije. To je, zapravo, nezamislivo. A nište ne nagoveštava, da bi naredna godina mogla da bude bolja“, rekao je u intervjuu za nemački „Špigel“ šef Svetskog programa za hranu UN-a (WFP) Dejvid Bisli.
Pre godinu dana bi, kaže, još bio rekao da je najveća kriza gladi na Rogu Afrike i pojasu Sahela. Ali se glad „kao rak širi po celom telu“, tj. svetu. Sada su pogođeni i Centralna Amerika, Bliski istok, Avganistan, Pakistan, Sudan, Južni Sudan.
“Do ove katastrofe je doveo niz faktora koji se umnožavaju. Evo samo jedan primer: Rusija je najveći proizvođač đubriva na svetu. Ako Rusija ne izvozi đubrivo, mi imamo ogroman problem. Zato je veoma važno da se đubrivo i prehrambrene namirnice izuzmu iz sankcija protiv Rusije. Pritom nije bitno da li se nekome Rusija sviđa, ili ne. Nama je potrebno đubrivo“, objašnjava Bisli.
Naglašava da će sledeće godine će nastati pakao, ako ne bude bilo dovoljno đubriva.
Dok traje rat u Ukrajini rat protiv gladi ne može da se dobije, kaže šef WTO. Neke zemlje polovinu svojih potreba za žitaricama namiruju iz Rusije i Ukrajine.
Bisli kaže da veliki broj bogatih zemalja ne pomaže Svetskom programu za hranu koliko bi mogle, baš kao što premalo čine u borbi protiv klimatskih promena. A to bi moglo da im se obije oglavu.
Jer dok industrijski razvijene zemlje diskutuju o merama za smanjivanje štetnih gasova, siromašne zemlje vode egistencijalnu borbu. Bogate zemlje imaju obavezu da pomognu ljudima u siromašnim zemljama da prežive, kaže Bisli. Ako ni zbog čega drugog, onda zato što će u suprotnom migracije da eksplodiraju, a ekstemisti širom sveta će zloupotrebiti situaciju.
J.H./Spiegel/vreme
