Istraživanja pokazuju, navodi Zlata Marjanović, da je po svojim karakteristikama stanovništvo Grblja najsličnije stanovništvu neposrednog Zaleđa, odnosno stanovništvu četiri nahije Stare Crne Gore, a u manjoj mjeri doseljenicima iz Hercegovine. Porijeklo, istorijska prošlost i geografske osobine Grblja su uticali da na tom malom prostoru između planina i mora s jedne strane, i tokom vjekova različitih osvajača s druge strane, viši planinci postanu Grbljani, piše Marjanović u knjizi „Narodna muzika Grblja“
A, evo šta kažu Grbljani za emsiju „Naša baština“, koja se vikendom emituje na TVCG.
„Grbljani su gostoljubivi ljudi, složni u većini slučajeva, to ih je skupo koštalo kroz istoriju, jer su ginuli kad treba i kad ne treba, ali se održao taj duh Grblja, održao se i mi smo nekako danas kao da smo svi svoji između sebe“, kaže za TVCG Milan Parapid.
„Za Grbalj da je jedna jedinstvena cjelina naroda, jedna jedinstvena cjelina reljefno po svemu o tome i zajedništvo među ljudima“, ističe Veselin Subotić, učitelj u penziji
„Mi smo možda više primorski, a oni su više planinski. Ali dobro, sve nas je okupljalo nešto zajedničko, tako da ne možemo reći baš, ali postoje ona konkurencija, znate, postoje konkurencija ovdje između sela i to. Ali jedino mogu nešto da istaknem, to mogu baš iz duše da kažem, da nema složnijeg sela od Zagore. Za sve stvari koje radimo, a to se i vidi, sve što radimo, a imamo za to, moramo istaći i punu podršku opštine. Ne sad, nego u svakoj vlasti koja je bila“, navodi Ivo Kostović.
„Ma, ne razlikujemo, ja ne znam, ja ne znam. Već su li oni malo goštaci kako su pri Lovćenu više? Oni su vjerovatno više i radnici, jer imaju vodu pa ta poljoprivreda ih tjera da moraju, jer kad nešto radiš moraš ga do kraja završiti. Moguće je na taj način, ali inače ja ne vidim razliku. A običaj i to, jezik? Isto je to, sve potpuno. Potpuno isto, isto, isto“, kaže Stevo Popović.
„Ako nisu baš jednaki, onda su jako slični i malo različiti. Mogu da kažem da su malo različiti. Mislim da na to utiče voda. More, voda, riba. A i moramo da budemo mekši i gostoljubivi, jer turisti su nam tu, turisti nam dolaze i onda moramo da budemo, da privučemo turiste i da budemo s njima ljubazni. Iako to jesmo u prirodi, ali moramo ipak da budemo malo još ljubazni“, zaključuje Stanko Lazarević.
Miomir Maroš
Izvor: RTCG
