Kako su na veoma tesnim izborima u Brazilu rezultati saopšteni četiri sata posle zatvaranja glasačkih mesta, a u Americi nisu poznati ni posle pet dana
Dve najveće američke zemlje imale su važne izbore u proteklih deset dana. U najvećoj zemlji Južne Amerike, Brazilu, gledali smo neverovatne scene kako biračke komisije na čamcima obilaze plemena u prašumama Amazonije kako bi im omogućili pravo glasa.
Levičarski kandidat koji je iz zatvora ušao u kampanju, Injacio Lula da Silva, borio se protiv Bolsonara, desničara i lidera oligarhije koja ga je poslala u zatvor. U SAD, dokazano najvećem izvozniku demokratije na svetu, videli smo najmodernije tehnike glasanja, čudesne mašine koje proveravaju validnost glasova koji su stigli do biračkih mesta preko interneta, pošte i koje birače mogu da pozovu da isprave listiće ako im glasovi preko interneta nisu bili ispravni.
Eksperti sa Si-En-Ena i drugih medija pokušavali su da sakriju ponos što SAD opet pomeraju granice demokratije i slobode. Čak su sa osmehom pobednika objašnjavali da glasači mogu da glasaju nekoliko nedelja pre izbora, iako postoji izvesna mogućnost da u demokratiji birači možda promene mišljenje tokom kampanje. Nije jasno zašto bi se u samim kampanjama potrošile milijarde dolara ako birači mogu da glasaju i pre nego što vide bilborde, spotove, a možda i čuju programe kandidata za senatore, kongresmene ili guvernere.
Bajdenova najbrža čestitka
Onda su se u dve ogromne zemlje, koje ne razdvaja samo Panamski kanal i mnogo šira istorijska provalija, dogodile dve izborne noći. U Brazilu, zemlji u kojoj je dugo vladala vojna hunta uz podršku demokratskih obaveštajnih službi, nepuna četiri sata posle završetka izbora, na kojima je glasalo više od 150 miliona ljudi, vlasti su saopštile da je najpopularniji lider i doskorašnji zatvorenik Lula osvojio 50,9 odsto glasova, da bi se nešto kasnije obratio naciji kao budući predsednik. A u studijima Si-En-Ena i drugih nacionalnih tv mreža se istorijska izborna noć pretvorila u izbornu nedelju.
Američkom predsedniku Bajdenu je bilo potrebno manje vremena da čestita izbornu pobedu Luli, nego kandidatima njegove Demokratske stranke u čijim je kampanjama i lično učestvovao, jer su se glasovi preko mejla brojali nekoliko dana duže nego onih koji su stizali iz Amazonije.
Istini za volju, Bolsonaro jeste bio frontomen pokreta koji je rušio Lulinu naslednicu Dilmu Rusef uz diskretnu podršku američkih izvoznika demokratije i uvoza brazilske nafte, ali je izgubio tu naklonost kada je izrazio čuđenje nad izborima u kojima je Bajden posle nekoliko dana brojanja glasova pobedio Trampa, a nije mu nimalo pomoglo što nije ni razmišljao da uvodi sankcije Rusiji.
Neka neverovatna istorijska ironija dogodila se sa čuvenom „žutom patkom“ koja je bila simbol uspona Bolsonarovog pokreta, a onda postala jedan od simbola ekoloških protesta u Beogradu, iako je Bolsonaro sa uništavanjem amazonskih šuma postao planetarni simbol ugrožavanja ekologije.
Ako smo već hiljadu puta čuli frazu o izborima kao prazniku demokratije, zašto bi onda taj praznik trajao samo jedan dan kao u nekim siromašnijim zemljama od SAD, poput Francuske u kojoj od De Gola do danas postoji tradicija da se tačno u osam sati uveče saopšte izborne projekcije, a da se u narednih par sati građanima obrate i pobednici i pobeđeni.
Novo medijsko čudo – brojanje glasova
Zašto to ne bi trajalo bar nedelju dana, kao u SAD, posebno kada imate najbolji sistem za glasanje i najbolji niz softvera za brojanje?
Bilo je lepo posmatrati čitavu galeriju vrhunskih izbornih eksperata i istraživača javnog mnenja koji su se menjali izborne noći, i svih narednih izbornih noći. Svaki novinar na svetu imao je šta da nauči, a posebno lekciju kako saopštavanjem hiljada tačnih ali nebitnih informacija izbeći da kažete svojim gledaocima samo dve osnovne informacije – ko je pobedio i zašto prebrojavanje glasova traje duže nego u najnerazvijenim zemljama na svetu.
Eksperti su dodirom prsta na ogromnom ekranu pokazivali rezultate na mestima, koje je samo Vim Venders opisao u filmu Pariz, Teksas, upoređivali ih sa rezultatima sa prošlih izbora, objašnjavali ko u njima živi – radnici, zemljoradnici, protivnici abortusa, zagovornici nošenja oružja, kao i čiji glasovi još nisu obrađeni.
To novo medijsko čudo, prema kojem se hiljadama nespornih cifara sakriva samo jedna suštinska laž, možda će se jednog dana izučavati na katedrama za novinarstvo.
Mada je verovatnije je da će ta borba duboke države i tanke demokratije nastaviti sve dok eksperti na magičnoj izbornoj tabli počnu da razmatraju da izbori u SAD zavise od Arizone a oni opet zavise od rezultata u okrugu Marikopa o kojima nećemo ništa znati dok se porodice Fernandez i Lopez ne vrate sa porodičnog veselja u Meksiku.
Ili, možda, kada iz brojnih zemalja sa jedne ili druge hemisfere počnu da stižu prilično jednostavna pitanja – kako to vaše ambasade već u ponoć u svakoj nesavezničkoj zemlji primete izborne krađe, a kod kuće nedelju dana utvrđujete glasove.
Poznato brojanje glasova u Marikopi
Ovaj Marikopa okrug postao je poznat kada je na prošlim izborima Bajden upravo posle višednevnog brojanja i proglašenja pobede u njemu i Arizoni postao predsednik. Zato se i na ovim izborima kao jedan od glavnih najavnih kajrona na Si-En-Enu iz dana u dana najavljivao dolazak novih glasova iz Marikope, jer je republikanska kandidatkinja za guvernerku, Keri Lejk, poznata kao Trampova pristalica i po osporavanju izbornog procesa.
A osporavati izborni proces ili postavljati blasfemična pitanja zašto vam je potrebno toliko vremena da utvrdite rezultate jeste udar na temelje američke države.
Keri Lejk je već obećala demokratskim medijima i suparnicima da će im biti „prava noćna mora“, ali su zvaničnici Arizone sa indignacijom odbacili njene tužbe jer članovi izbornih komisija rade u smenama koje traju i po 16 sati.
Nije jasno da li to znači da bi brojanje glasova trajalo dve nedelje ako bi članovi komisija radili zakonski propisano radno vreme ili su možda radili 132 sati dnevno kada su utvrđivali rezulate Obame, Buša ili Klintona.
Kao u nekom holivudskom filmu, predsednik komisije koji sa indignacijom odbacuje sumnje u najnapredniji proces na svetu zove se Bil Gejts. A nije vlasnik Majkrosofta.
Nije prošlo ni pet dana od istorijskih izbora, a demokrate su proglasile da su osvojile većinu u Senatu, dok će na konačne rezultate izbora za Kongres biti potrebno još malo vremena. Odluka o većini u Senatu pala je u Las Vegasu.
Izvor: rt.rs/opinion/batic-bacevic
