Држава није партијска прћија, држава је свих грађана и партијски интерес није и интерес грађана. Сви протести су политички протести али не смију бити партијски протести.
Како би протест био успјешан морају се испунити основни елементи организације.
Први и основни елемент је ЗАШТО се протестује. На веома јасан и прост начин, без спиновања, преувеличавања и компликовања потребно је објаснити грађанима и заинтересовати их за циљ протеста. Изузетно је важно ,при објашњавају ЗАШТО, користити лако провјерљиве и тачне податке и нагласити јасне посљедице уколико не дође до спровођења циља протеста.
Онда долазимо до тога КО је организатор. При дефинисању организационе структуре посебна пажња мора се посветити лицима/организацијама које организују протесте. Уколико имамо лица која код доброг дијела грађана буде негативна осјећања због своје реторике, прошлости, или генерално негативног ангажмана, не може се очекивати омасовљење протеста. Грађани су веома избирљиви када је ријеч о томе са ким дијеле улицу. Политичари изазивају негативну реакцију на протестима без обзира којој партији припадају, јер грађани знају да на протесте не излазе да искрено подрже циљ истих, већ како би остварили политички притисак на своје опоненте и зарадили брзе и лаке политиче поене. Када се истински грађански протести омасове, онда политичке партије чине све да саботирају протесте јер у организаторима протеста виде политичку конкуренцију. Најбољи примјер овог случаја су протести „Одупри се“ када су се све партије здушно трудиле да протесте разбију. Са једне стране организацијом парлалелних протеста или неиспуњавањем самопреузетих обавеза (помоћ при организацији превоза, финансирању протеста итд) а са друге стране демонизацијом организатора и негативне кампање против истих.
Од тога КО је организатор зависи и КО ће на протесте доћи, колико ће бити успјешни и колико ће недјеља/мјесеци трајати. Уколико желимо да протест буде истински грађански онда организација протеста мора бити екстремно ИНКЛУЗИВНА. Не можемо очекивати да ако један дио грађана називамо олошима/страним плаћеницима/изајницима да ти грађани онда подрже протест, а свакако не можемо очекивати да са националистичким наративом организатора протест има стваран грађански карактер и да се дође до циља.
Од тога ко ПОДРЖАВА протест, пружа логистику, позива на протест зависи и ко га НЕЋЕ подржати. Уколико протест против кршења Устава подржавају и организују они који су Устав прекршили више пута или који су хапсили, тукли, мучили и прогонили особе које су раније организовале протесте онда не само што имамо хипокризију већ и једностране и партијске а не грађанске протесте, јер већина грађана не жели да дијели улицу са својим тамничарима.
Ти су протести онда унапријед осуђени на пропаст, обесмишљавају идеју протеста а другој страни отварају могућност да настави да крши законе, одузима грађанска права и мијења систем како тој страни одговара.
Уколико се не испрате ови прости елементи, умјесто мобилизације, доћи ће до ДЕМОБИЛИЗАЦИЈЕ грађана а самим тим и до слабљења грађанског друштва, што ће нас дугорочно довести до ситуације да ко год може да састави већину у парламенту може да нас уведе у диктатуру и да ради шта хоће и како хоће.
Држава није партијска прћија, држава је свих грађана и партијски интерес није и интерес грађана. Сви протести су политички протести али НЕ СМИЈУ бити партијски протести.
Александар Драгићевић
Извор: Фејсбук
