Од времена окончања Другог свјетског рата, па тјерај све до ових дана, на овим нашим просторима често су се користиле, а, богами, и још користе, три посебне ријечи, подобни, способни и остварени, као и три сличне, али супротног значења – неподобни, неспособни и неостварени!
Израз подобан је једна права чаробна ријеч, расковничке моћи, која је многима откључала врата ,,успјешности“, која им је учинила живот срећним и лагодним, без неких посебних обавеза, само са оним које су садржавале у себи слијепу послушност и склоност ка гомилању богатства. А шта то означава ријеч подобан? Па она понајприје указује да је неко прикладан, подесан, добар за неког или за нешто. У вријеме послератног ,,освјешћивања“ код нас, у вријеме одбацивања моралних начела, вјере, власт је измислила крилатицу ,,морално-политичка подобност“. Састављачи карактеристика, махом провјерени полуписмени кадрови, кројили су капу много паметнијим од себе тиме што су тајно одређивали њихову подобност или неподобност приликом предлога за неки значајан положај у друштву или за ступање у неку службу.
Већина оних који су тако постајали подобни утркивали су се у додворавању газдама, правећи се често наивни и изигравајући будалице, а у ствари, брзо и вјешто пунећи своје јасле свим и свачим, уз мноштво разних лажних родољубивих излива. Неподобни су стављани на тајну црну листу, као и њихове породице. Били су препуштени сами себи, уз доста среће да им глава на рамену остане читава. Нажалост, неки од њих нијесу били те среће.
Ријеч способан, увелико је у оптицају, али умногоме наружена и далеко од својег правог значења! Често се може чути кад неко за неког необразованог и нешколованог, за неку најобичнију дрпину, каже – брате, ала је способан. Ова наша слатка ријеч, прије него ли су је такви и њима слични уништили, значила је: спреман, оспособљен, оран, ријешен. Означавала је нечију ваљаност, нечију памет, способност за обављање неког посла, обичног, научног или умјетничког. За неког скоројевића, који је, иначе, прије тога једва састављао крај са крајем, који је измигољио из неке недођије нагло се ослободивши мотике, лопате, косе, стоке, који се, у међувремену, на разне недозвољене начине дохватио пара и богатства, кажу да је ,,способан“. А за шта то способан?
Они поштени, часни, који живе само од својих плата и пензија или животаре од рада на својим имањима су неспособни. Посебно је занимљива ријеч остварен, која значи и учињен, постигнут, забиљежен, достигнут. И овђе је сличан случај као код ријечи способан. Дакле, и она је злоупотријебљена и претворена у нешто што није била првобитна замисао. Доста удјела у таквом прекрајању имале су, поред приучених, самозваних новинара, новинарки и још неких и поједине пјевачице ткз новокомпоноване народне музике, највише оне које не припадају врхунским извођачима, уз обавезну напомену да и у тој врсти музике постоје пјесме које, и што се тиче текста и нотних рјешења, заслужују високе оцјене.
Откако се дио нашег грађанства почео занимати дубље приватним животима неких од тих извођачица, не оних које су истинске пјевачице, као и догодовштинама многобројних учесница разних ткз ,,ријалити“ емисија, знатно више него ли, пак, својим свакодневним радом и стварањем, све су то уочиле и неке телевизијске станице, новине и портали, утичући тако, у лошем смислу, на његову свијест, ионако затамњену уништавањем правог школства, морала и јаке породице. Те пјевачице лаких нота, од којих су многе потрошиле права богатства на вјештачку измјену онога што им је природа подарила или одузела, као и ,,ријалити“ јунакиње, започеле су веома радо у својим јавним иступима да се дотичу и својих материнских нагона и осјећаја. Почеле су на сав глас да причају да ли су остварене или нијесу као мајке.
Тако смо добили остварене мајке-пјевачице и остварене јунакиње ,,ријалитија“, што нико и не оспорава и нити треба коме то да смета, напротив, али смета свакодневно бомбардовање васколике јавности о тој остварености и све оно што је у вези с тиме. Да се стало само на томе и на остварености пјевачица и старлета, не би то било ни вриједно помена, уобичајена је то прича, али су се њима, што се тиче напомена о остварености или неостварености, прикључили и појединци из неких других облика дјелатности, па и оних који би требали да буду озбиљне природе. Они су се ненадано нашли у раскораку јер нијесу успјели, ко зна због чега, да обуздају своје такве мисли и оне су једноставно, без икакве задршке, залепршале у ваздух, постајући и сасвим видљиве.
Стигло се у томе и дотле да се ријеч остварен, односно неостварен употријеби за објелодавање и таквих напомена да на неким важним државничким мјестима не би никако требали да се нађу они који нијесу остварени, односно, у преводу, они или оне који се нијесу остварили као што се то јесу, примјера ради, оне плодне пјевачице и старлетице или, између редова, као они који су тако мислили и изрекли те, у најмању руку, чудновате примједбе. На основу таквих исказа испада, а да не задирем у раздобље прије тога, да на престолу Црне Горе, односно Старе Црне Горе и Брда и то од 1830. до 1851. године, никако није могао бити наш велики Петар Други Петровић Његош. Наш владика Раде! Наш философ и пјесник! Потребно је да се тај перид његове владавине обавезно преиспита и да се некако упише да је неко други био владар, јер се Његош, по мјерилима оних који тако сматрају, није ,,остварио”. На основу таквих размишљања обавезно треба да се врати Нобелова награда коју је добио Иво Андрић, јер се ни он није ,,остварио”. Да се без двоумљења пониште сви изуми Николе Тесле, јер, ето, ни он није стигао да се ,,оствари” или да се забрани читање дјела Милоша Црњанског, опет још једног ,,неоствареног”, који је био у браку са Видосавом-Видом Ружић 57 година!
Потребно је да се потисну и пјесме лијепе Милице Стојадиновић Српкиње, која се, чак, није ни удала, а некмоли и ,,остварила”, затим дјела једне Исидоре Секулић, прве жене која је постала академик, која се, ето, није ,,остварила”, као и пјесме Десанке Максимовић, која се није ,,остварила”, иако је у браку са Сергејом Сластиковим била 43 љета! Међутим, треба свакако знати да се неко, па био познат или не, није могао или могла остварити због неплодности једног од супружника, због болести, постоје случајеви кад су супружници или пар здрави као дријен, али, нажалост, не могу због нечег да добију толико жељену ђецу, некоме се испријечи трагедија у породици, постоји ту и посвећеност дјеци неког од својих који је преминуо или преминула, било је и забрана од стране родитеља, дакле, постоји доста разлога због чега је то тако.
Једно је сигурно – многи од тих који су по нечијем мјерилу ,,неостварени” или ,,неостварене” живјеће вјечно, њихова дјела су њихова дјеца, уз истински остварену животну улогу. Нажалост, истина је – доста је у Црној Гори неожењених, неудатих, због овог или оног, али и супружника и парова који нијесу могли да имају пород или нијесу на вријеме размишљали о њему, упркос великој жељи, а постоје и они који су се двоумили. Но, требају ли они због тога да буду грађани другог реда, иако су неки од њих љепши, паметнији, бољи, образованији од неких који имају доста дјеце? Не знам због чега сам вам све ово и испричао, могао сам ласно и да не испричам, али, ето, ништа вам неће бити ако ово и прочитате и, наравно, схватите онако како и треба, поготово јер није уперено против иког лично, него је само један уопштени и безазлени осврт. А, иначе, ето, остаје нам да се надамо да ће умјесто ријечи подобан-неподобан, способан-неспособан и остварен-неостварен у том погрешном значењу, изаћи на видјело и ријечи као што су рад, закон, морал и да ће се паметни, и они остварени и они ,,неостварени”, још више опаметити и да ће покушати да учине нешто више да би било боље свима, и то без икаквог изузетка, упркос томе што ће им се, вјероватно, на том путу испријечити они који су мање паметни.
Милија Пајковић
Извор: Еспона
