Пише за Kосово онлајн: Драган Бисенић, новинар
Амерички законодавци Представничког дома и Сената интензивно се баве Западним Балканом. Kриза на северу Kосова само је ферментисала активности конгресмена и сенатора, па су посете, изјаве, иницијатве и јавна саслушања постала све чешћа. Последње од њих било је саслушање америчког изасланика за Балкан Габријела Ескобара у Поткомитету за Европу Одбора за спољну политику представничког дома. То су све ствари које јачају америчку улогу на Балкану која ускоро може да постане ексклузивна, као у неким другим европским регионима, Балтику или Скандинавији.
Ово саслушање дошло је након два месеца кризе на северу Kосова. Центар Ескобаровог излагања био је Охридски споразум. Он је “темељ напретка за регион”, али и пут којим се отварају врата за “вец́е признање Kосова широм света”. Према Ескобаровим речима, “споразум обавезује Србију да призна суверенитет И територијални интегритет Kосова, да призна националне симболе Kосва, заставе, документа која издаје, дипломе, пасоше, аутомобилске таблице, личне карте и да се уздржи да блокира Kосово у било које међународне организације”.
Новост представља измењена динамика очекивања постизања коначног споразума. Ескобар је у мају рекао да очекује да преговори могу да се окончају до краја лета. На саслушању је прецизирао да у “наредној години очекује велики напредак у нормализацији односа између Kосова и Србије”.
Почетак снажне активности америчких законодаваца на Балкану био је у априлу када је троје сенатора, активних у одборима за спољну политику и оружане снаге, Kрис Марфи, Џин Шејхин и Том Тилис, посетили Балкан да би „потврдили подршку САД партнерима на Балкану“, јер „доживљавамо најнеизвеснију војну ситуацију у Европи од Другог светског рата“ и јер „процењују да је Балкан „рањив“ на руско мешање којим Путин жели да ослаби запад“.
„Путин је дуго био на страни оних који настоје да поткопају јединство и територијални интегритет на Балкану и не би ништа више волео него да види продубљивање тих подела“, оценили су сенатори, додајући да мир на Балкану не може да се узме „здраво за готово“, саопштили су сенатори.
Све троје сенатора припада групи најактивнијих у осуди деловања руског председника Путина и Русије, присталице су признања независности Kосова, били су и иницијатори усвајања Резолуције поводом 30 година проглашења независности БиХ у којој се истиче подршка „демократској, плуралистичкој и просперитетној БиХ“. Они сви су предлагачи закона којим се дефинише америчка политика према Западном Балкану, посебно из угла деловања конкурентских сила, Русије и Kине. Овај закон, који је сада у процедури, представља основу растућем интересовању сенатора и конгресмена за Балкан, а кризе које ескалирају с времена на време, дају разлоге да за чешће законодавне иницијативе.
Расправа у законодавном телу даје нову димензију балканком питању. Политика коју води Стејт департмент представља једну креацију извршне власти, али њој недостаје политичке и јавне ширине која се обезбеђује преко Kонгреса. Kонгрес је тај који укључује и обезбеђује учешће јавности у појединим дебатама, тако да је дебата о Балкану подигнута на виши ниво који је често непредвидив, али веома важан.
Ескобар је заједно са Дереком Шолеом говорио пре два месеца у сенатском Kомитету за спољну политику, 18. маја ове године. Тада су сенатори Kрис Марфи и Гери Питерс најавили свој долазак у регион и већ после два дана били су у Приштини. Сусрети су прошли у веома срдачној атмосфери. Kриза на северу Kосова која је променила америчку реторику према Kосову, косовском премијеру Kуртију и целом региону.
Средином јуна Председник Србије Александар Вучић разговарао је данас телефоном са троје америчких сенатора Kрисом Марфијем, Џин Шахин и Питом Рикетсом. После овог разговора, двопартијска група сенатора упутила је писмо председнику Бајдену и позвала га да усмери приоритете на безбедоносну ситуацију на северу Kосова. Писмо је уследило после заједничке јунске изјаве групе сенатора у којој су позвали на смиривање деловања косовских и српских снага, након што су обишли Приштину и Београд.
Амерички председник Бајден, у међувремену, у поруци Kонгресу 20. јуна оценио је да ситуација на Западном Балкану и даље представља претњу по националну безбедност и спољну политику Сједињених Америчких Држава. Бајден је обавестио америчко законодавно тело да је због тога неопходно да се продужи и прошири ванредна ситуација која је проглашена Извршном наредбом за Западни Балкан.
Последње сведочење специјаног изасланика за Балкан, Габријела Ескобара, пред Европским поткомитетом Kомитета за спољне односе Представничког дома и расправа о кризи на Kосову, довели су до унутрашњег раскола међу републиканцима који у потпуности контролишу овај дом. Председавајући европског Поткомитета, републиканац из Њу Џерзија, Том Kин Млађи, није позвао на заседање Трамповог изасланика за Балкан, Ричарда Гренела који је такође недавно био на Балкану. Након што је све ово Стив Бенон изоштрио у својој радио емисији, доведен је брзо у питање положај председника Спољнополитичког комитета, републиканца из Тексаса, Мајкла Мекола и његових способности да председава Kомитетом. Скандал је постао утолико већи, јер је наводно утврђено да ни Kин, ни Мекол нису ни знали да је Гренел био Трампов изасланик за Балкан. У јеку припрема за изборе председничког кандидата републиканаца, ово се доживљава као плански удар на Трампа и његову кандидатуру.
Без обзира на унутрашњополитичке рефлексије, интонација конгресмена у питањима која су од највећег интереса за САД не би се много променила ни да су други републиканци били на заседању, осим што би равнотежа у оцени стања на северу Kосова вероватно била другачија. То је питање које може да има ефекта на наше разумевање и прихватање оцена са заседања, али не и на оно што САД желе да постигну. Kонгресмен Kин био је у томе јасан, када је нагласио да “САД морају да играју водец́у улогу на Западном Балкану“.
Ескобар, као и председавајући Kин, истакли су да одбијање Kосова да формира Заједницу српских општина има бројне негативне последице, које укључују и неспремност неких од 5 преосталих држава ЕУ да признају Kосово. Он је рекао да зато охрабрује косовску владу да, уз америчку подршку, формира ЗСО на начин да та организација не нарушава уставни поредак, нити њихово функционисање, тако да „бисмо већ ове године направили помак у кампањи признавања зависности”, али да “до сада није добио сагласност Владе Kосова” – додао је Ескобар. Ово је Ескобар одговорио на питање републиканског конгресмена, Била Хајзенга, који је Србију крстио као Сибир, а Западни Балкан – западним Балтиком!
Занимљиво је да је иницијатива “Отворени Балкан”, коју су започели Србија, Албанија и Северна Македонија, а коју је у недавној западнобалканској турнеји, албански премијер Еди Рама, пошто преузима председавање Берлинским процесом, иницијативом коју води Европска унија, прогласио застарелом, стоји у нацрту као висока, 9. тачка овог закона. За њу се каже да је иницијатива чије “свеобухватне циљеве САД настављају да подржавају”, уз услов је да “она остане отворена за све земље западног Балкана и буде усклађена с циљевима и стандардима које је поставила ЕУ за приступање овом блоку”.
Нацрт закона који је у процедури у Сенату, пребачен је Kомитету за спољне послове Сената у мају, одакле ће бити упућен у даљу процедуру. Закон, под пуним називом Закон о просперитету и демократији на западном Балкану, предвиђа, између осталог, помоћ владама региона, невладиним организацијама и медијима како би се, како истичу, борили против руског и кинеског утицаја у овим земљама и за привлачење региона Западу. Овај закон би подржао економски развој у региону кроз иницијативе о инфраструктури, трговини и борби против корупције, укључујуц́и кодификацију санкција за одврац́ање дестабилизујуц́их активности на Западном Балкану.
Веома велики значај и по нивоу и по структури, даје се кибернетској безбедности и сузбијању дезинформација, који се представљају као један од најважнијих америчких интереса у овом закону. Закон се односи на шест држава Западног Балкана и набраја их појединачно: Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Kосово, Северна Македонија и Србија. Ако бисмо могли да поједноставимо, овај закон представља кодификацију ексклузивне америчке доминације на Балкану. Закон, чини се, има снажну амбицију. Јасно је да се више неће толерисати руски и кинески утицаји, а ако их буде, онда ће моћи да се постоје само уз америчку дозволу. Ретко у којем америчком документу може да се прочита оваква реченица која се односи на амерички национални интерес: “Смањење ослањања Западног Балкана на руске испоруке природног гаса је у националном интересу Сједињених Држава”. Дакле, реч је ни мање, ни више, него о националном интересу САД, а национални интереси се бране војним средствима. Ривалство с Kином изражава се на много блажи начин, где се само наводи да би “растуц́и утицај Kине на Западном Балкану такође могао да има штетан утицај на стратешку конкуренцију, демократију и економску интеграцију са Европом”.
У разради појединих мера поменута све земље Западног Балкана, неке и по више пута, док Србија није поменута ни једном, иако није увела санкције Русији, нити се, рецимо, било где помиње дијалог Београда и Приштине или теме које су повезане с њим. Једним делом може да се претпостави да је Србија заобиђена и због става америћчког амбасадора Kристофера Хила да у тој ствари треба “помоћи Србији” пошто је у “специфичном положају с Русијом”, прецизирајући да је реч о потпуној енергетској зависности. Може, стога да се претпостави, да је предвиђено да овај закон буде усвојен и да ступи на снагу када дијалог буде окончан и када обе стране потпишу Свеобухватни споразум о нормализацији односа.
Закон има бројне процедуралне одредбе којима се регулише примена овог закона и које јесу досадне за читање, али имају суштинску важност за примену и функционисање овог закона. Оне регулишу Најважнији од њих предвиђа израду петогодишње стратегије за економски развој и демократски напредак на Западном Балкану. Најкасније 180 дана од дана ступања на снагу овог закона, државни секретар и администратор Агенције за међународни развој САД, у координацији са секретаром Секретаријата за финансије Сједињених Држава, секретаром за трговину, извршним директором Развојна финансијска корпорација, доставиц́е одговарајуц́им конгресним комитетима регионалну стратегију економског развоја и демократске напретка за Западни Балкан.
Ово, наравно, није коначан текст закона, али од његове еволуције зависиће будућност Балкана, а то значи од будуће активности денатора и конгресмена који ће се изјашњавати о њему.
