Филм „Казабланка“ са Хемфријем Богартом и Ингрид Бергман у главним улогама, премијерно је приказан 26. новембра 1942. Немци су га видели десет година касније, али цензурисаног, без рата, нациста и концентрационих логора.

Када је пре 80 година почео да се приказује, нико није ни слутио да ц́е „Казабланка” постати један од најуспешнијих филмова у историји.
Снимљен је у продукцији Ворнер Брос-а јуна и јула ратне 1942. у САД, скоро искључиво у студију, и коштао је милион долара. 1944. је био номинован за осам Оскара, освојио је три: за најбољи филм (Хал Б. Валис), најбољу режију (Мајкл Кертис) и најбољи адаптирани сценарио (Џулијус и Филип Епштајн, Хауард Кох).
Филм је заснован на драми Мареја Бернета и Џоан Алисон из 1940. „Сви долазе код Рика“ (Еверyбодy Цомес то Рицк’с), која није била играна у позоришту пре него што је екранизована. Аутори су драму написали после путовања по Европи 1938. у оквиру којег су били и у Бечу после аншлуса, дакле у време када су нацисти већ увелико били на власти, вршили терор и погром јевреја.
Емигранти и нацисти код Американца Рика
„Казабланка” говори о емигрантима из Европе који су побегли од нацистичког режима у северну Африку, тада под Вишијевом Француском. Да би се заобишла одбојности половине Американаца према Јеврејима, порекло вец́ине избеглица се не помиње – а ни реч Јевреји. Притом су већина статиста и глумаца и сами били избеглице из Европе и делом Јевреји.
У лучком граду Казабланци се састају у локалу „Риков амерички кафе“ надајући се да ц́е се домоћи виза и отпутовати у неутрални Лисабон, а одатле бродом до Сједињених Држава.
У тој атмосфери се одвија и љубавна прича између Американца Рика (Хемфри Богарт), власника истоименог ноћног клуба, бившег шпанског борца и како сам каже, пијанца – и Илзе Лунд (Ингрид Бергман), супруге чувеног припадника чешког покрета отпора Виктора Ласла, који је у бекству од нациста.
Филм и стварност
Ворнер Брос је био једини холивудски студио који се од почетка рата у својим филмовима отворено позиционирао против Хитлера и нациста – и лобирао за улазак САД у рат. Јер, САД су се држале по страни, све док им 7. децембра 1941. Јапанци нису бомбардовали базу Перл Харбур на Хавајима. Јапану је објављен рат, а Јапан, Немачка и Италија су одговорили својом објавом рата. САД су 1. јануара 1942. приступиле антихитлеровској коалицији Велике Британије и Совјетског Савеза.
Почетком новембра 1942, на обалу северне Африке, тада још француских колонија Алжира и Марока, искрцали су се британски и амерички војници – а лучки град Казабланка изненада је доспео на насловне странице.
Ворнер Брос је очигледно желео да искористи ту огромну пажњу и – на брзину, испочетка само у једном биоскопу у Њујорку, почео са пројекцијом истоименог филма, мада је то требало да се деси пар месеци касније.
Филм Казабланка и двоје главних глумаца доживљавају невероватан успех. Ипак, Ипак, Ворнер Брос није допустио приказивања у биоскопима широм САД – то је кренуло тек 23. јануара 1943.
За то је постојао политички разлог. Јер, током Другог светског рата Казабланка није била само стециште ратних избеглица, вец́ и место тајног сусрета председника САД Рузвелта и британског премијера Черчила од 14. до 24. јануара 1943. Стаљин је одбио да учествује, а присутан је био и Шарл де Гол. Тајни састанак у Казабланки имао је за циљ да координише и погура војне операције савезника у Европи – на њој је договено да се Други светски рат може завршити само уз безусловну капитуалцију Немачке.
Пошто су Рузвелт и Џек Ворнер били пријатељи, могуц́е је да је Ворнер Брос сачекао да се конференција скоро приведе крају пре него што је „Казабланку“ лансирао у све америчке биоскопе.
У западној Немачкој – цензурисана верзија
Немачка филмска публика је могла да види „Казабланку“ тек 1952. седам година по завршетку рата – али и тада у цензурисаној верзији, скрац́еној за 25 минута.
У овој верзији нема нациста и Другог светског рата. Казабланка је била обична романса, а не филм против нациста и колабораторског Вишијевског режима. А од Чеха Виктора Ласла постао је Норвежанин Виктор Ларсен – који није био члан покрета отпора и бегунац из концентрационог логора, већ атомски физичар, који је побегао из затвора захваљујући мистериозном делта зрачењу које је изумео и којег не лове нацисти – већ интерпол.
Тек 5. октобра 1975. јавни сервис АРД је емитовао нескрац́ену и новосинхронизовану верзију која је позната до данас.
Према Норберту Ф. Пецелту, аутору књиге „Казабланка 1943” (2017), немачки огранак Ворнер Броса, који је скратио филм, очигледно није хтео да подсети Западне Немце на њихову нацистичку прошлост усред економског чуда.
Филм је први пут приказан на телевизији у Источној Немачкој 6. септембра 1983. године.
Извор: Дојче Веле
