Kroz istoriju, genocid je ODUVEK bio način kako se na zapadu ratovalo. To pogotovo važi za Engleze i Amerikance. Rusi svoje ratove tako ne vode
Jedan čitalac me nedavno pitao zašto na svom blogu više ne objavljujem mape sa aktuelnom vojnom situacijom u Ukrajini, što jeste pitanje na mestu na koje ću evo odmah i vrlo rado odgovoriti.
Više je razloga za to, ali je među njima najvažniji i najočigledniji taj da se za razliku od prvih mesec-dva SVO dogodilo vrlo malo promena koje bi zaslužile da budu prikazane i na karti. Time NE KAŽEM da na linijama fronta nema promena – ima ih, čak dosta, nego da je njih teško pretočiti u kartu koja bi izgledala sasvim dobro i delovala efektno.
U svom nedavno objavljenom postu blog Moon of Alabama naveo je nešto što na prvi pogled izgleda da je procurelo iz ukrajinske komande, a što ovde dole samo prenosim:
Na ukrajinskim kanalima razgovara se o nečem što bi mogli da budu podaci procureli iz Vrhovnog štaba OSU (Oružanih snaga Ukrajine):
–RVU (Ratno vazduhoplovstvo Ukrajine) palo je na svega 43-48% svojih ranijih snaga
– medicinske službe su na samoj granici funkcionalnosti
– malokalibarskog i(protiv?)oklopnog naoružanja nema dovoljno
– 191 hiljada vojnika je poginula ili ranjena (samo OSU, bez bilo kojih drugih snaga)
– nema dovoljno hidrauličnih sredstava i tečnog azota potrebnih za haubice M777
– niko ništa ne preduzima u pogledu nestalih – o tome čak nema ni bilo kakvih statističkih podataka
– oprema prebačena sa Zapada polako nestaje
– zapadnim naoružanjem rukuju amateri, budući da za njega nema specijalista
– nema načina da se oruđa opravljaju na licu mesta, zbog nedostatka kako rezervnih delova tako i specijalizovanih službi – sve se šalje u Poljsku
Uzgred, čak i posle ovako sumornog izveštaja, upozoravam da je potrebno pripaziti pa ne predviđati odlučujući slom u pogledu morala. Kao što je to bilo i oko Peski, ranjenici koji mogu da hodaju šalju se nazad u rovove.
A ja bih na to da dodam samo još to da su u međuvremenu i Peski zauzeti.
No, uzmimo da od svih ovih neproverenih podataka kao ključni budu ova dva: „RVU je palo na svega 43-48% svojih ranijih snaga“ i „191 hiljada vojnika je poginula ili ranjena (samo OSU, bez bilo kojih drugih snaga)“.
Brojke se menjaju od zemlje do zemlje kao i u zavisnosti od vrste ratnih operacija koje se izvode, ali odokativno pravilo koje su mene naučili kaže da ako neka jedinica izgubi 30% svoje početne snage ona teoretski više nije u stanju da ispunjava svoje borbene zadatke. Sad, jeste da je kroz istoriju bilo puno primera jedinica koje su pretrpele gubitke i veće od 30% , a da ipak jesu bile u stanju da sačuvaju svoje položaje, ali nema podataka da su takve bilo gde i bilo kada izvele organizovano i uredno povlačenje, a kamoli uspešan protivnapad. Sa njima bi se na kraju uvek desilo isto – ta bi jedinica bila poražena i brisana iz brojnog stanja (kao izginula, zarobljena ili bi uspela da pobegne).
Sve ovo drugim rečima znači da prema trenutnom stanju na ratištu statistika poput ove sve sama govori, a da karte to ipak ne mogu.
Da dodam i ovo:
Istina je da su ukrajinske trupe u Donbasu de facto u operativnom kotlu još od isteka prve nedelje SVO. I to ne kao rezultat bilo kakve ruske vojne aktivnosti, nego jednostavno zbog geografije. Prosto rečeno, istočna Ukrajina doista ima oblik ogromnog kotla. Istina je i da taj kotao nije zatvoren, što je ukrajinskoj strani omogućilo da svoje snage u njega ubacuje i izvlači, ali je on ubrzo postao „vatrom zaključan“, što znači da su ruske snage bile u stanju da vatrom zasipaju snage koje u taj kotao ulaze ili izlaze, što one i jesu radile, i to uz razarajuću preciznost i efikasnost.
Kratko podsećanje: potpomognuti milionima dolara dobijenih sa Zapada Ukrajinci su imali 8 godina da pripreme izuzetno jake i dobro utvrđene položaje duž niza gradova i sela koja su pod svojom kontrolom imali pre početka SVO. Može biti da je neko očekivao od Rusa da će nastupati frontalno, najpre sa tepih bombardovanjem delova Donbasa pod kontrolom Ukrajinaca (kako bi to Amerikanci na njihovom mestu izvesno uradili), a onda da izvrše napad na širokom frontu i da tako radeći i sami pretrpe ogromne gubitke. No, Rusi su postupili mudrije, pa im tu želju protivnika nisu ispunili. Umesto toga, odabrali su da najpre polagano samelju ukrajinske odbrambene položaje.
Takva taktika jeste na kraju do sada za rezultat imala tek nekoliko gradova i sela koje su Rusi oslobodili (Izjum, Peski i nekoliko drugih), i jedan broj taktičkih „kotlova“ savladavanih jedan za drugim. No, ni oko toga na karti nije bilo moguće verno predstaviti sliku onog što se zaista dogodilo.
Dobio sam veliki broj ovakvih pitanja: kako to da Rusi nisu bili u stanju da zaustave granatiranje Donjecka iz, recimo Avdejevke? Znamo da Rusi imaju i jače i brojnije artiljerijske snage, da uz to imaju i jaču i moćniju protivartiljerijsku odbranu, pa nam nije jasno šta je tu bio problem?
Objašnjenje je vrlo prosto: Ukrajinci svoju artiljeriju pozicioniraju tik uz objekte u kojima i dalje žive civili. Tako kad ukrajinski minobacač, haubica ili MLRS puca na Donjeck ili na Makejevku, ruski dežurni oficiri odmah znaju odakle se pucalo, ali na to ne mogu da odgovore sopstvenim baražom jer bi u njemu stradalo i na desetine ako ne i stotine nedužnih civila. A to bi odmah Zapadu dalo i „ruski masakr“ kakav još od Buče onoliko željno iščekuju. Zato, umesto da odmah uzvrate, Rusi najpre dodatno popravljaju sopstvene nišanske podatke, što ne samo da zahteva vreme, nego i Ukrajincima omogućava da svoja oružja brzo premeste, retko kada na udaljenost veću od desetak metara, a najčešće samo na drugu stranu iste zgrade.
Zato ruska odluka da se kreću polako ima puno više smisla nego da frontalno grunu na ukrajinska utvrđenja. To je bolje ne samo za ruske i vojne snage LDNR, nego je mnogo bolje i za civile.
Razmislite: šta mislite zašto je i kompletna civilna infrastruktura recimo Kijeva ili Harkova i dalje potpuno funkcionalna? Ako iskreno i stvarno verujete da Rusi nisu mogli da je potpuno unište već prvog dana svoje SVO, onda bolje prestanite ovo da čitate i nikad više ne otvarajte ovaj blog . Za sve vas ostale, evo iskaza koji to suštinski objašnjava:
Rusi svoje ratove ne vode onako kako su SAD vodile svoje
Šta ovim hoću da kažem?
Evo osnovnih elemenata američkog ratnog plana:
1. Napasti suštinski nebranjenu državu
2. Postići prevlast u vazduhu (u odsustvu bilo kakve moderne protivvazdušne odbrane)
3. Ispaliti veliki broj krstarećih raketa, a potom izvesti niz masivnih vazdušnih udara
4. Ako sve to još uvek ne bude dovoljno, namerno ciljati i uništiti kompletnu civilnu infrastrukturu
5. Potom uputiti i kopnene trupe čija će osnovna taktika biti da napreduju pucajući u nenaoružane stanovnike, a kada negde naiđu na bilo kakav otpor da tu zastanu i pozovu avijaciju u pomoć. Tek po tom da nastave dalje napredovanje
6. Da proglase svoju pobedu i da se odatle povuku (u idealnom slučaju da pre povlačenja tu na vlasti ustoliče kompradorski marionetski režim)
Rezultati toga su puno više od milion mrtvih u Iraku, potpuno razvaljena Libija, masivno bombardovanje srpskih civila u Bosni, Hrvatskoj, Crnoj Gori i na Kosovu, itd, itd, itd.
Rusi ovakvu „logiku“ jednostavno odbacuju, kako iz moralnih tako i iz pragmatičnih razloga i stanovišta. Zapamtite šta piše gore pod br. 6! To za Ruse nikako NIJE prihvatljiva opcija.
Kroz istoriju, genocid je ODUVEK bio način kako se na zapadu ratovalo, a to pogotovo važi za Britance i Amerikance iz SAD. Ne morate verovati meni – uzmite i pročitajte knjigu Prvi način vođenja rata: Američki način ratovanja kod uspostavljanja granice od Džona Grenijea: (The First Way of War: American War Making on the Frontier, 1607–1814), Grenije je 2009. penzionisan iz Američkog vazduhoplovstva u činu potpukovnika zasluženom na kraju dvadesetogodišnje karijere tokom koje je u dve mandata bio i profesor na Akademiji vazduhoplovstva. Trenutno radi kao stariji profesor Američke vojne istorije na Univerzitetu u Norviču za onlajn polaznike programa master studija Vojne istorije (Masters of Art in Military History, MMH). Mislim da zaista valja da tu knjigu nabavite i pročitate, pa ćete se lako osloboditi bilo kakvih iluzije koje ste do tada stekli o „zapadnoj demokratiji“ i načinu na koji „liberali“ vode rat sa onima koji to nisu.
I sledeće pitanje sam često dobijao: Zašto Rusi jednostavno ne zaobiđu ukronacističke gradove i sela u Donbasu i ne prodru dublje u Ukrajinu? Odgovor na njega je jednostavan: zato što bi to ruske snage izložilo i dovelo ih u klješta između postojećih ukrajinskih položaja koje danas Rusi polako drobe i položaja ukrajinskih snaga u Centralnoj Ukrajini. Nimalo ne iznenađuje to što Rusi ne žele da svoje snage izlože borbi na dva fronta istovremeno, jednom na zapadu a drugom na istoku. A šta je sa čuvenim „dubokim nomprodorima oklopnih snaga“ (Glubokaя operaciя, sovjetska vojna teorija iz 1920-tih o dubokim prodorima u neprijateljsku pozadinu, pa uništavanje njegovih snaga i na frontu i po dubini, prim. prev.) ili sa korišćenjem taktičkih grupa ranga bataljona kao taktičko-operativnih manevarskih grupacija? Sve to ili bilo šta od toga bilo bi deo sveobuhvatne regularne kombinovane oružane operacije, upravo tako, ali SVO to NIJE, ponoviću, SVO NIJE regularna kombinovana oružana operacija. Evo jednog primera: kad su Rusi započeli svoju SVO, Ukrajinci su raspolagali dosta značajnom brojčanom prednošću kombinovanom s vrlo specifičnim vojnotehnološkim elementima (poput naprednih i bezbednih sredstava za komunikaciju), što snage LDNR uopšte nisu imale, dok ruske snage jesu, ali ne i raspoređeno do nivoa niže rangiranih vojnih jedinica što takve ukrajinske jedinice jesu imale. I šta od tog dana do danas možemo da vidimo? Brojčana nadmoć je nestala, a napredne tehnologije koje su ukronacisti dobili od Zapada su za Ruse stvari samo otežale, ali nisu bile dovoljne da utiču i na konačan ishod ove operacije.
A, naravno, tu je i „omiljeno“ pitanje: Ti (a i mnogi drugi) govorili ste često da će Rusija biti u stanju i da hoće Ukrajinu pobediti za svega nekoliko dana, ili najviše za nekoliko nedelja. Da li sad priznaješ da ste skroz pogrešno procenili?
Da najpre počnemo od insinuacije skrivene u ovom pitanju, a to je da Rusija nije Ukrajinu pobedila za svega nekoliko dana ili nedelja. Da li je to uopšte tačno?
Rekao bih da nije. Rusi JESU u osnovi uspeli da onesposobe ukrajinske oružane snage u prvih nekoliko dana ili nedelja sukoba: uništeno im je skoro celokupno vazduhoplovstvo, a isto se desilo i sa protivvazdušnom odbranom. Što se kopnenih snaga tiče, one nisu uspešno izvele ni jedan jedini kontranapad – uglavnom se sve svelo na tvrdnje kako je do svakog ruskog povlačenje došlo upravo zbog njihovih kontranapada. Ovde bi bilo pravo mesto da i ja vas upitam nešto prosto: ako su ti kontranapadi bili uspešni koliko tvrde, šta je dobijeno kao njihov rezultat? Ništa! Pa dobro, ništa sem potpuno izmišljenih bajki koje nam iz Kijeva uporno šalju. A kako Kijev o svemu neograničeno laže, počev još od prvog dana SVO, kako je onda moguće da iko još uvek veruje u njihove bombastične izjave?
Pa, šta se onda stvarno dogodilo?
Broj stranih plaćenika u Ukrajini
Ono što se jeste dogodilo je da je celokupan Zapad odlučio da svu svoju vojnu moć stavi u službu podrške režimu iz Kijeva. Ne samo da su HILJADE MILIJARDI dolara vrednu opremu dostavili na raspolaganje ukrajinskim snagama, nego su i HILJADE „dobrovoljaca“ poslali u Ukrajinu da budu od pomoći ukronaci snagama.
I kao poslednje, ali ne i najmanje važno, SAD i NATO omogućavaju ukronaci snagama podršku i puno korišćenje svih svojih C4ISR sposobnosti (C4ISR tehnologije su nervni sistem vojske – Command, Control, Communications, Computers, Intelligence, Surveillance and Reconnaissance – komandovanje, kontrola, komunikacije, kompjuteri, obaveštajne službe, nadzor i izviđanje, prim.prev). U stvari, bilo bi tačnije reći da su sada SAD + NATO preuzeli punu kontrolu svih vojnih operacija u Ukrajini (oni su takođe vodili glavnu reč i u svim oblicima potpunog gušenja bilo kakvih oblika ili pokušaja unutrašnje opozicije u Ukrajini!).
Ako smo ovo raščistili, da ja vama onda postavim tri jednostavna pitanja:
- Da li sam ja ili bilo ko drugi ikada rekao da će Rusija za nekoliko dana ili nedelja vojno poraziti kombinovane snage SAD i NATO?
- Koliko VI mislite da bi vremena Rusima trebalo da postignu taj cilj?
- Zar je moguće da još uvek ne vidite da je UPRKOS svoj ogromnoj i sveobuhvatnoj pomoći i podršci Zapada, Rusija na dobrom putu da upravo to učini – da porazi ne samo čitavu i ne samo najveću i najbolju proksi-snagu u istoriji SAD, nego i sve pokušaje kombinovanog Zapada da Rusiju i vojno i ekonomski slomi?
A ako vam se to nije tako činilo pre, recimo, čak mesec ili dva, to bih još mogao da razumem. No, ako vam to NI DANAS nije jasno kao dan, prihvatam da niste u stanju da ovo razumete kako treba, pa od vas odustajem i ohrabrujem vas da ovaj članak dalje ne čitate, a da više ne otvarate ni ovaj blog.
Najozbiljnije, da je udruženi Zapad ukronacistički režim u Kijevu ostavio da se snalazi samo sopstvenim sredstvima, onda bi „Ze” (Zelenski prim. prev.) na kapitulaciju bio prinuđen već negde oko 10. dana po početku SVO, ako ni zbog čega drugog ono bar zato da spase mnogo života ukrajinskih vojnika i civila.
Da li su Rusi očekivali ovako široku reakciju od Zapada? Sam termin „očekivali“ može da zavede. Ne ide to tako. Operativni i strateški planovi ne zasnivaju se na jednom jedinom mogućem scenariju za koji se „nadate“ da hoće i da se dogodi. Dve stvari koje uvek valja da imate u vidu:
- Zadatak obaveštajnih agencija i odeljenja za strateško planiranje jeste da pripreme i modeliraju onoliki broj svih mogućih scenarija koliko ih se realno budu mogli setiti.
- Operativni i strateški planovi ne bave se taktičkim problemima i podložni su KONSTANTNIM promenama zavisno od uzastopnih ciklusa podataka koji pristižu i donesenih odluka.
Evo primera: Putin je u TV intervjuu po ulasku Rusa na Krim priznao da je ruske nuklearne snage stavio u stanje maksimalne pripravnosti. Da li to znači da je neko u Kremlju ili Vrhovnom štabu „očekivao“ da će SAD poslati svoje projektile na Rusiju? Naravno da ne znači! Ali oni jesu PRIHVATILI da takva mogućnost ipak postoji i preduzeli su ono što je bilo potrebno da bi to sprečili.
Isto važi i ovde. Sasvim sam ubeđen da su Rusi bili potpuno spremni na ovako suludu i, ako mene pitate, samoubilačku reakciju Zapada na svoju SVO. U stvari, ovako „maksimalan” odgovor je verujem bio JEDNA OD NIZA mogućih rezervnih aktivnosti za koje su Rusi morali da budu unapred pripremljeni. Kao bivši vojnoobaveštajni analitičar tvrdim vam da vojna analitika razmatra onoliko mogućih opcija koliko uspe da ih se seti, pa posle toga ljudi iz operativnog planiranja vrše sopstvene pripreme niza rezervnih planova kao specifičan odgovor na svaku od njih.
Do sada je svima potpuno jasno da je Zapad odlučan da se sa Rusijom bori do poslednjeg Ukrajinca. U tome je i opravdanje za zaista idiotsku komandu datu najboljim i najsposobnijim ukrajinskim snagama da se ne angažuju u mobilnoj odbrani nego da svoje položaje u Donbasu drže do kraja, do njihovog i svog potpunog uništenja.
Štaviše, takođe je više nego dovoljno jasno da su zapadne zemlje spremne da unište ne samo sopstvene privrede, nego i celokupan međunarodni finansijski sistem u pokušaju da Rusiji (i Kini) naude što više mogu.
Drugim rečima, Rusija ne vodi rat samo protiv Ukrajine, nego protiv čitavog ujedinjenog i konsolidovanog Zapada.
I zar to nije ono što sam govorio sve vreme, a najmanje još od 2013?
Koliko će ovaj rat još potrajati?
Na ovo pitanje i kad bih hteo ne bih mogao da vam odgovorim zato što to u celosti zavisi od toga koliko će samoubilački glupe vođe anglocionističke Imperije nastaviti da to budu?
Ukrajinske snage u istočnoj Ukrajini više ne mogu da se nadaju ni kako-tako urednom povlačenju, tako da će one biti konačno uništene. Koliko će se skoro to desiti? Ni to ne znam, jer i to zavisi od momaka u tim rovovima i čvrstine sa kojom ih nacisti drže u svojoj šaci.
Hoće li doći do ukrajinskog kontranapada u pravcu Hersona? Iskreno se nadam da neće.
Zašto? Zato što su ukrajinske snage trenutno ukopane na položajima unutar grada Nikolajeva, a ukoliko bi odlučili da taj napad izvedu morali bi najpre da se postave u predofanzivnu formaciju izvan zaštite koju im gradska zona pruža, a potom i da izađu na uglavnom otvorenu ravnicu. Drugačije rečeno, tek tu bi nastupilo pravo krvoproliće.
A da li bi ipak mogli da to makar samo pokušaju? Izvesno bi! SVA naređenja data ukrajinskoj vosci od strane SAD i NATO u suštini i jesu samoubilačka, bez ikakvog vojnog smisla. Nijednog neokonzervativca uopšte neće biti briga zbog novog broja izginulih Ukrajinaca.
Šta bi još Ukrajinci mogli da urade?
Uglavnom ono što su i do sada radili, uključujući:
- Da pobiju što više budu mogli civila u do sad oslobođenim krajevima, uključujući i korišćenjem zabranjenih oružja (protivpešadijskih mina i kasetne municije);
- Da organizuju uspešne terorističke napade, i ne samo na oslobođene delove Donbasa, nego i unutar same Rusije (u tome su se Ukrajinci već prilično dobro pokazali);
- Mogli bi da izvedu i još po neki napad na Rusiju, Krim i Krimski most. Ništa od toga im u vojnom smislu neće značiti niti doneti ikakvu konkretnu korist, ali bi predstavljalo dobar pi-ar, i naročito dodatnu podršku od anglocionističke propagandne mašinerije, tj. od tzv. „slobodne štampe“;
- Trenutno se upinju da granatiranjem ugroze nuklearnu centralu u Zaporožju. I centrala u Černobilju bi opet mogla da im bude na meti. A na kraju krajeva ukronacisti i dalje raspolažu dovoljnim količinama iskorišćenog nuklearnog goriva i otpadnih materijala koje bi lako mogli da iskoriste za pravljenje „prljave bombe“, da onda i nju upotrebe protiv sopstvenog stanovništva, pa za to okrive Rusiju (tu misao slobodno shvatite kao neku vrstu „nuklearne Buče”);
- Prilično stabilan priliv letelica fiksnih i pokretnih krila iz Poljske, Rumunije i drugih zemalja se nastavlja, što ukronacistima omogućava propagandnu iluziju da Rusija nema vazdušnu premoć na čitavom nebu nad Ukrajinom.
Tu je i vrlo realna mogućnost da bi Poljska i Mađarska mogle da uđu u zapadnu Ukrajinu sa namerom da tamo „zaštite“ svoje sunarodnike. Do sada su se suzdržavale barem od otvorenog takvog činjenja, verovatno i zato što SAD/NATO komandiri ne žele da se upuste u rizik direktnog ruskog napada na NATO jedinice (čak su idioti Bajden i Stoltenberg to i javno izgovorili!). Međutim, ako to budu uradili inteligentno, Poljska i Mađarska bi itekako mogle da iskoriste neke sasvim neslužbene kanale komunikacije da od Rusa dobiju obećanje da će „pogledati na drugu stranu“ i da neće preduzimati nikakve svoje akcije da ih u tome spreče. A zašto tako mislim? Zato što Rusiji te teritorije uopšte ne trebaju i zato što će Rusija biti srećna da Poljacima i Mađarima ostavi da se sami pozabave ukronaci ludacima koji poreklo vode upravo iz zapadne Ukrajine.
Nadam se da su moji gornji odgovori zadovoljavajući za bar neka od vaših mogućih pitanja.
A da vam kažem još nešto: dok je krah međunarodnog finansijskog sistema već započeo, njegovi se efekti za sad još ne osećaju u punoj meri, definitivno ne u SAD, a u punoj meri još ne ni u EU. Jednom kad magnituda ove katastrofe koju su sami sebi nametnuli postane apsolutno neporeciva čak i „slobodnoj štampi“ spod rukovodstvom neokonzervativaca, stvari će na Zapadu početi da se menjaju i politički. Zato je sad još uvek vreme da sačekamo i pratimo situaciju, a ne da o njoj i spekulišemo.
Izvor: The Saker
Preveo: Stevan Babić
