(Foto: CNBC)
Političari, izveštači i kolumnisti uobičajeno označavaju Sjedinjene Države kao najveću svetsku ekonomiju dok Kinu smeštaju na drugo mesto. Pretpostavljam da ova tvrdnja godi egu onih koji je izriču ali ona nije istinita. Mereno paritetom kupovne moći, kineska ekonomija je pretekla američku 2014. godine, i sada je otprilike dvadeset pet odsto veća. MMF projektuje da će kineska ekonomija biti četrdeset odsto veća od američke 2028. godine, što je poslednja godina za koju su dali procene.
Mera koju Amerika nadmeno ističe usaglašava se u skladu sa kursom valute u odnosu na dolar, uzima se brutodruštveni proizvod svake zemlje u njenoj sopstvenoj valuti i onda se konvertuje u dolare u skladu sa trenutnim deviznom kursom. Po ovoj meri, američka ekonomija je još uvek više od jedne trećine veća u odnosu na kinesku ekonomiju.
Ekonomisti su skloniji da se koriste merom koja se oslanja na paritet kupovne moći. Devizni kursevi znatno variraju, mogu lako da se promene 10 ili 15 odsto tokom jedne godine. Kursevi takođe unekoliko mogu biti arbitrarni, pošto odražavaju odluke zemalja da kontrolišu vrednost sopstvenih valuta na međunarodnom finansijskom tržištu.
Za razliku od toga paritet kupovne moći primenjuje zajednički skup cena na sva dobra koja zemlja proizvede tokom godine. Posledično, ovo znači da se pretpostavlja da automobil, televizor, fakultetsko obrazovanje i ostale robe i usluge isto koštaju u svakoj zemlji. Primena zajedničkih cena je težak zadatak, cene dobara i usluga znatno variraju između različitih zemalja, zbog čega ih je teško iskazati u jedinstvenim cenama. Posledično, paritet kupovne moći je očigledno poprilično neprecizna mera.
Bez obzira na to, jasno je da je to premeravanje koje je, za najveći broj razmatranja, najzanimljivije. Ukoliko želimo da znamo količinu dobara i usluga koje zemlja proizvede tokom godine, potreban nam je isti skup cena. Po toj meri, nema sumnje da je kineska ekonomija značajno veća od američke kao i da raste znatno brže.
Da stvari budu jasne, ovo ne znači da je kineski narod u proseku bogatiji nego narod u SAD. Kina ima četiri puta brojnije stanovništvo, tako da premereno po stanovniku, SAD su i dalje tri puta bogatije od Kine. Ali, ne bi trebalo da zaprepasti kako zemlja koja ima više od 1,4 milijardi stanovnika ima veću ekonomiju od one koja ima 330 miliona.
Onima kojima je potrebno dodatno uveravanje, možemo napraviti i drugačija poređenja. Možemo otpočeti sa proizvodnjom automobila. Prošle godine Kina je proizvela više od 27 miliona automobila, dok su SAD proizvele nešto manje od 10,1 miliona. (Kina takođe ima veliku prednost u proizvodnji električnih automobila. Automobili proizvedeni u SAD su nesumnjivo prosečno bolji, ali trebalo bi da budu mnogo bolji kako bi nadomestili ovoliku numeričku razliku.
Ukoliko pribegnemo starovremskijim parametrima, Kina je proizvela preko 1030 miliona metričkih tona čelika 2021. godine. SAD su proizvele manje od 90 miliona metričkih tona. Kina je generisala 8.540.000 gigavat časova električne energije 2021, gotovo dvostruko više u odnosu na 4.380.000 gigavat časova generisanih u SAD. Jaz je još veći ukoliko se usredsredimo na struju generisanu uz pomoć solarne energije i energije vetra. Kina ima 307.000 megavat časova instalisanih solarnih kapaciteta, u odnosu na 97.000 američkih. Kina raspolaže sa 366.000 megavat časova instalisanih kapaciteta zasnovanih na energiji vetrova, dok SAD imaju svega 144.000.
(Foto: The Japan Times)
Možemo obratiti pažnju i na neke modernije parametre. U Kini ima 1.050 miliona korisnika interneta dok ih je u SAD 311 miliona. U Kini 975 miliona ljudi korist „pametne telefone“ dok u SAd svega 276 miliona. U Kini je 2016. godine 4,7 miliona diplomaca diplomiralo naučne, tehničke i matematičke discipline (engleska skraćenica STEM, od Science Technology Engineering Math). Iste godine u SAD je 330.000 studenata diplomiralo neku od ovih oblasti. Određenje šta sve potpada pod naučne i matematičke discipline nije isto u dvama zemljama, tako da brojevi nisu strogo govoreći uporedivi, ali teško bi se mogao zagovarati stav da su američki brojevi nekako veći. I brojke su se sigurno još više pomerile u kinesku korist tokom prethodnih sedam godina.
U pogledu uticaja na globalnu ekonomiju, kineski izvoz dobara čini 14 odsto izvoza dobara u 2020. godini. SAD izvoze 8,1 odsto. U prvih devet meseci prošle godine, Kina je investirala 90 milijardi dolara u vidu direktnih stranih investicija. Ovo je potrebno uporediti sa 66 američke milijarde.
Možemo da nastavimo da gomilamo ove statističke podatke, ali iznova, od kategorije do kategorije, Kina nadmašuje SAD i često to čini sa velikom razlikom. Ukoliko ljudi žele da nose svoje MAGA (Make America Great Again, slogan predsedničke kampanje Donalda Trampa 2016, prim. prev) kape i da insistiraju da su SAD i dalje najveća svetska ekonomija, slobodni su to da čine, ali Donald Tramp je izgubio na izborima 2020. godine, i kineska ekonomija je veća.
Veličina je bitna
Ovde posredi nije samo hvalisanje kako je neko u pravu, dok drugi greše. Kina je očito američki međunarodni takmac ekonomski, vojno i diplomatski. Mnogi ljudi žele pristup koji bi podrazumevao sukobljavanje sa Kinom, uz ideju da mogu da izoluje zemlju ekonomski i da se onda ona prenapregne u vojnoj potrošnji, što je, moglo bi se tvrditi, učinjeno u slučaju Sovjetskog Saveza.
Na svom vrhuncu, sovjetska ekonomija je bila otprilike šezdeset odsto veličine američke ekonomije, a kineska ekonomija je već dvadeset pet odsto veća. A ovaj jaz se brzo proširuje. Kina je takođe daleko integrisanija u svetsku ekonomiju nego što je to bilo kada bio slučaj sa Sovjetskim Savezom. To čini zamisao izolacije Kine daleko teže ostvarivom.
Praktično gledano, nije važno da li nam se dopada Kina ili ne. Ona je tu gde jeste, i neće odatle otići. Potrebno je da pronađemo načine da se nosimo sa Kinom, koji ne bi vodili u pravcu vojnog sukobljavanja.
U idealnom slučaju, mogli bismo da pronađemo oblasti u kojima je moguće sarađivati, kao što je deljenje tehnologije ili suočavanje sa problemom klimatskih promena kao i borba protiv pandemija i drugih zdravstvenih izazova. Ali, ukoliko bilo ko želi da se upusti duž hladnoratovske putanje, trebalo bi da je barem svestan ovih brojeva. Jer ovo ne bi bio Hladni rat koji pamte njihovi dedovi.
U ovaj pregled uključeni su Hong Kong i Makao koji su integrisani u okvire Narodne Republike Kine. Autor članka je Din Bejker, viši saradnik Centra za ekonomska i politička istraživanja u Vašingtonu.
Prevod: Miloš S. Milojević
