Конзул Републике Украјине у Црној Гори Михајло Шаматов позвао је грађане Црне Горе да се у суботу 19. фебруара придруже маршу за Украјину. У „шетњу“ главним градом нарочито су позвани они који се осјећају Црногорцима док на крају писменог позива стоји парола ( под којом ваљда скуп треба да буде одржан) која гласи : Русија мора бити уништена. Ни мање ни више! У позиву се такође сугерише да је пожељно истицање патриотских(!) обељежија у виду застава, транспарената, плаката.
Не улазећи у природу и историју руско-украјинског размимоилажења, као ни сукоба који посљедњих дана ескалацију доживљава највише у изјавама Западних званичника који нескривено прижељкују рат, не могу се пренебрећи оне чињенице које говоре у прилог природе и историје једног другог односа. Црногорско-руског. Довољно је навести свега неколико тачака на три стотине година дугом дипломатском путу који повезује наша два народа, па да све постане кристално јасно.
Наиме, поред дубокох културноисторијских, језичких, народних и црквених веза, Црна Гора је више од два вијека била ставка руског буџета- од владике Данила I коме 1711 руски цар Петар Велики упућује грамату, па све до потоњег црногорског краља Николе I.
Новчана помоћ која је стизала из Русије у појединим тренуцима била је једини извор прихода којим се издржавао народ и административни апарат Црне Горе. Помоћ у образовању, књигама, црквеним сасудима, те другим потрепштинама није била ништа мање обилата али и ништа мање важна. Надаље, позната је чињеница да су у неколико наврата дирекним утицајем Русије заустављани турски походи на Црну Гору и тиме спријечено њено потпуно уништење. На примјер током црногорско-турског рата 1862 када је војска Омер паше Латаса само захваљујући руској интервенцији враћена са врата Цетиња.
Набрајати би се могло унедоглед, али и овај кратак осврт довољно говори о томе да су одности званичне Црне Горе и Русије одувјек били блиски, а односи наша два народа још ближи. Сваки потез који би негативно утицао на ове односе је најблаже речено непотребан и штетан, па тако и овај, у коме се од Црне Горе и њених грађана захтијева мијешање у политичку кризу између Русије и Украјине. Ако се у обзир узме то да захтјев/позив долази од стране трећеразредног дипломате земље у конфликту, ствар добија свој драстичан вид.
Нисмо примијетили сличне позиве од стране руских дипломатских представника. Потребно је истаћи и да овакав позив осим тога што форсира националне подјеле унутар црногорског друштва и дубоко, у најмању руку злонамјерно, задире у његова унутрашња питања- представља дипломатски скандал који захтијева најоштрију осуду Министарства вањских послова Црне Горе као и цјелокупне црногорске јавности. Грађани Црне Горе не смију дозволити да на овакав начин буду изманипулисани, тако да нико ко држи до себе, ко је добронамјеран и ко зна шта је истинска Црна Гора не би требало да одговорити на овај и овакав позив. Нека г. Шаматов прошета и тиме нас поштеди своје антируске хистерије.
Др Данило Медин
