Наша епска поезија је сликовито описала и омеђила дејство хајдука, наших најхрабријих предака, у периоду између слављења два света војника хришћанске вјере.
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Два римска официра која су пред свима исповједила своју вјеру у Христа, што их је одвело у мученичку смрт. Између та два дана, Ђурђевдана и Митровдана, нанизале су се ништа мање јуначке смрти, ништа мањих исповједника своје вјере, српских хајдука који су убијали разне окупатораке „аждахе“ по кланцима и врлетима Балкана.
Друга тема која Митровдан повезује са војничким отпором и побједом јесте 111. годишњица ослобођења Солуна од Турака, 8. новембра 1912. године, баш на дан Светог Димитрија, заштитника града. Та побједа представља војну операцију у склопу Првог балканског рата. То је први и једини рат у историји Балкана, када су се све хришћанске државе ( Србија, Црна Гора, Бугарска и Грчка) бориле на истој страни. Никада, ни прије ни послије тога. А тада су, наравно, побједиле.
До читања у сљедећем броју.
