Митрополит Јоаникије на Томину недјељу саслуживао на архијерејској Литургији у храму Гроба Господњег у Јерусалиму
24. април, 2023.
Рајковић: О пројектованом и реализованом патриотизму
25. април, 2023.
Прикажи све

Демистификација лика и дјела Петра Звицера: Не може се херојем и свецем називати грешник који је учествовао у мучењима и убиствима саплеменика из Цуца!

Припадници ,,ЦПЦ" полажу вијенце испред куће Петра Звицера, (Фото: Борба)

Није тачно да су породицу Петра Звицера убили и запалили српски жандарми, већ његови племеници из Цуца из освете, тврди Кривокапић. Он истиче да до тог трагичног догађаја није смјело доћи, јер се на злочин никако није смјело узвратити злочином

Припадници ,,ЦПЦ“ полажу вијенце испред куће Петра Звицера, (Фото: Борба)

Тежња појединих тзв. историчара, блиских бившем режиму, и опозиционих првака да Петра Звицера представе у најбољем могућем свијетлу и политичка злоупотреба трагедије његове породице имају за циљ породубљивање постојећих несрећних пођела и изградњу новог антисрпског монтенегринског идентитета међу православним становништвом у Црној Гори.

Трагичне погибије породице Звицер у Рокочима са краја априла 1923. године садашњи опозиционари присјетили су се у тренуцима када су почели да губе политички утицај у држави и када су своје партијске програме допунили начелима дукљанско-монтенегринских организација као што су Матица црногорска, Црногорски ПЕН центар, ДАНУ… Док су распродавали и пљачкали државу, науштрб грађана, нису се бавили комитама, зеленашима и није им ни на крај памети падало да се поклоне сјенима породице Звицер,а камоли да најављују подизање спомен обиљежја тој несрећној породици.

Страдање Петра Звицера и осталих одметника који су од 1918. године вршили злодјела на територији старе Црне Горе, бивша власт уз помоћ својих зависних интелектуалаца злоупотребљава данас у политичке сврхе, на исти начин као и злочин у Сребреници, а све са циљем да се оправда представа о Србима као геноцидном, фашистичком и нехуманом народу, која је патентирана на Западу почетком 90-их година прошлог вијека.

Главну улогу у том најприземнијем и селективном подухвату ипак нису одиграли политичари, већ тзв., или боље речено, самозвани историчари (чија имена нећемо спомињати) коју су стварали нови наратив у Црној Гори који је у потпуности антагонистички постављен према Српству.

Једна од главних теза која се у провлачи у таквој интерпретацији историје, јесте да је Петар Звицер црногорски херој, родољуб, патриота и на крају жртва који је живот положио у одбрани Црне Горе у борби против великосрпских окупационих трупа. Та прича опет је добила на значају након избора 30. августа и формирања нове власти коју актуелна опозиција карактерише на исти начин као и ону након 1918. године, притом заборављајући да су и једна и друга власт одражавале већинску тежњу црногорских грађана која је каналисана на легитимним и легалним изборима.

Ратко Кривокапић, (Фото: Борба)

А да ли је Петар Звицер херој или злочинац, за БОРБУ открива Ратко Кривокапић који се деценијама бави историјом и родословом свог братства и племена Цуца из којег потичу управо и Звицери и Кривокапићи.

На самом почетку разговора, о овој не баш једноставној теми, Кривокапић је напоменуо да је племе Цуце дало немјерљив допринос ослобађању Црне Горе и утемељењу њене државности. Истовремено, то јуначко племе, чијој храбрости су се дивили Његош и Милош Црњански, одувијек је било препуно кабадахија са којима су “на крај” једва излазили и највећи црногорски главари попут Светог Петра Цетињског. Он је крају успио “смирити страсти” нарочито између Цуца, Чевљања И Бјелица чији су међусобни односи испреплетани крвним осветама и разбојништвом.

За Кривокапића нема дилеме- Петар Звицер је велики грешник који је у црно завио многе цуцке породице, па и сопствену која је, ни крива ни дужна, страдала због његових непочинстава. На основу бројних казивања саплеменика који су у тим кобним годинама од 1918. до 1924. свједочили о ситуацији у Цуцама, сасвим је јасно да се Петар Звицер не може сматрати јунаком и патриотом.

-Цуце добро памте Звицерове злочине који су на крају изазвали злочин према његовој породици од тих истих Цуца. Звицери су часна, честита и угледна војводска породица и њихов историјски углед не могу умањити неђела Петра Звицера, који је као одметник И разбојник учествовао у убиствима многих виђенијих породица у Цуцама. Он је један од главних актера стравичног мучења и убиства имућне породице Николе Којичина Кривокапића, затим мучења и убиства Живка Лазарева Поповића рођеног брата Ђока Лазарева Поповића који је убио Селим пашу на Вучјем Долу. Причало се да је Петар Звицер свезао Живку ноге и руке и да га је толико мучио да су му очи кренуле да испадају. Све је то радио само да би сазнао гдје је несрећни Живко сакрио злато,који се бавио трговином,стекао иметак који је претворио злато и закопао га испод огњишта.Живкова супруга је не могавши да гледа страшне муке,одала мучитељима гдје је закопанао злато,а мученик Живко је од тих последица и преминуо. Постоји прича да је иста судбина од Петрове руке задесила и неке друге Цуце, као и људе из других племена – казао је Кривокапић.

Звицер и остали одметници су побили и запалили породицу Николе Којичина Кривокапића

Откривање споменика Петру Звицеру, (Фото: Антена М)

Радећи на родослову свог многобројног братства, Кривокапић је дошао до мноштва драгоцјених историјских чињеница, од којих га једна, како каже, прогони и боли као човјека и Хришћанина. Ријеч је о гнусном злочину одметника, бивших комита, почетком 1919. у Лајевом долу када су побили и запалили породици Николе Којичина Кривокапића. О том злочину се и дан данас ћути, што само потврђује на који начин се црногорски историчари баве науком која има за циљ да прикаже истину.

– Никола Којичин Кривокапић био је један од најугледнијих и најимућнијих Цуца тога времена. Николин отац Којица Вуков је био један од највећих црногорских јунака и витезова који је посјекао Салих пашу 1862. године у Кити планини која се налази изнад Сланог језера код Никсића. Бог ми је свједок да не желим обнављање и подстицање несрећних пођела на зеленаше и бјелаше, али у овом случају морам истаци да су страшни злочин направиле комите. Дружина од десет до 15 особа (позната су ми имена неколицине) који су били из Катунске нахије(Цуце, Чевљани, Бјелице, Пјешивци…) су били одсјели данима у кући Николе Којичина који је и у годинама ратних страхота, глади и епидемија, била веома имуцна. Мој ђед Јанко Станков Кривокапић је рођен у Цуцама – Ђинов до, који је недалеко од Лајевог дола и био је у изузетним рођачким односима са Николом Којичиним и његовом породицом.

Према његовом казивању досло је до препирке између чланова породице и комита и након међусобних трзавица и пуцњаве убијени су Никола Којичин, његова супруга Кајуша-родом Суботиц, Драго- син Николин и синовац Кејо. Након злочина убијене цланове породице Кривокапић су убацили у кућу, коју су претходно опљачкали и понијели новац и злато које је Драго Николин зарадио у Америци и запалили. У мучењу се посебно истицао овај несрећник Петар Звицер који је Николи ноге стављао у жар. Злостављао га је толико да је Никола умро у жестоким мукама- истакао је Кривокапић.

Један од убица из Лајевог дола касније учествовао у спаљивању Звицерове породице

Један од убица из Лајевог дола, чије име је познато редакцији, касније је постао жетоки контракомита и своје ревидиране ставове је доказивао тако што је учествоваво у убиству и паљењу породице Петра Звицера. Иста особа је као контракомита, лично запалио кућу Крста Зрновог Поповића.

– Он је убио Николиног сина- Драга Кривокапића, да би касније због страха од освете и затвора ревидирао свој став и постао прелетач и најжесћи контракомита. Та особа је учествовала у спаљивању породице Петра Звицера. Као првоборац у Другом свјетском рату је постао и носилац споменице и угледни члан Комунистичке партије Југославије- нагласио је Кривокапић.

Цуце, (Фото: Динарско горје)

Цуце су из освете убиле породицу Петра Звицера, а не српски жандарми

Није тачно да су породицу Петра Звицера убили и запалили српски жандарми, већ његови племеници из Цуца из освете, тврди Кривокапић. Он истиче да до тог трагичног догађаја није смјело доћи, јер се на злочин никако није смјело узвратити злочином.

-Према казивању мјештана из тог доба, Звицер је убијен од стране племеника из Цуца због својих вишегодишњих злођела у том реону. Никаква српска жандармерија и војска у том злочину није учествовала. Поједини историчари стално потежу причу о мајору Кецмановићу и његовим трупама као извршиоцима тог гнусног чина, што није тачно. Тај Кецмановић није из Србије, већ из Босне. У наредном периоду старије памтише из Цуца се припремају за изношење истине на виђело. Вријеме је да се до краја разјасни тај злочин према тој породици који је за сваку осуду- истикао је Кривокапић.

Звицер није имао дјеце, па стога нису могла страдати

Још једна измишљотина тзв. продукљанских историчара јесте да су у злочину у Рокочима страдала и дјеца Петра Звицера. Кривокапић преноси казивањене старих Цуца који нијесу помињали троје дјеце у овом безумном злочину.

-У тој трагедији су страдале четири особе, а не седам. Према казивању свједока у Рокочима који су помрли давно убијени су четири члана породице Петра Звицера. Ни у каквим књигама рођених и крштених се не спомињу Звицерова дјеца, а они који су памтили тврде да постоји пјесма која је спјевана о том злочину и у којој нико дјецу не спомиње. И та пјесма ће се наћи И публиковати ускоро. Истина ће се полако открити- казао је Кривокапић.

Не понављати трагичне грешке из прошлости!

Кривокапић на крају закључује да злочини из Лајевог дола и Рокоча треба да опомињу данашње генерације које се олако заводе идеологијама које су поражене И као такве треба да остану дио прошлости.

-Треба подићи спомен обиљежја у Рокочима и у Лајевом Долу. Породица Звицер и породица Кривокапић су на правди Бога страдале. А Петар не може да буде икона комитска, јер је он био злочинац. За то постоје докази! Званична историја треба да буде онаква каква је биле, јер доста је било величања и обмањивања народа у вези овог, као и других бројних злочина,нарочито од стране фалсификстора који себе смарају историчарима!- закључио је Кривокапић.

Крајње је вријеме да се народ у Црној Гори измири од несретних династичких пођела на зеленаше и бјелаше,идеолошких на партизане и четнике,јер сви имамо заједничке славне претке и у нашим венама тече иста крв.

Нико од потомака не сноси никакву одговорност за злочине својих предака,али сви заједнички треба да смогнемо снаге да побиједимо сами себе,да праштамо једни другима и да се измиримо.

Пођеле и зло никада неће донијети добра , већ се само међусобним миром,љубављу,разумијевањем и поштовањем различитости може градити будућност свих грађана Црне Горе.

Извор: Борба

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *