Недеља, 22 нов 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Од данас у Риму и Милану: Марина Абрамовић уочи 80. рођендана: од исповести и скулптуре до дигиталног аватара

Журнал
Published: 20. новембар, 2026.
Share
Фото: Matteo Corner
SHARE

Марина Абрамовић, рођена у Београду, 30. новембра пуни 80 година. Тим поводом у Риму је отворена велика ретроспектива која обухвата више од пет деценија њеног рада. Данас ће у италијанској престоници бити представљена њена прва скулптура од позлаћене бронзе, а у Милану почиње пројекат у којем се њена уметност сели у дигитални простор.

У Националној галерији модерне и савремене уметности у Риму 17. новембра отворена је изложба „Marina Abramović: Historical Works and Transforming Energy“. За јавност је доступна од 18. новембра до 4. априла 2027. У десет целина представљено је око 200 радова насталих у више од пет деценија.

Међу изложеним радовима су Rhythm 0, Imponderabilia и Balkan Baroque, за који је 1997. добила Златног лава на Венецијанском бијеналу, као и Уметник је присутан, изведен 2010. у Музеју модерне уметности у Њујорку. У том перформансу уметница је сатима непомично седела наспрам посетилаца и са сваким од њих успостављала контакт само погледом, без речи и додира.

Јелена Новак: Циркус немогућег припадања

Тело, издржљивост, бол, време и присуство теме су које повезују њен рад од почетка. Још седамдесетих година Абрамовић је своје тело претворила у главни уметнички медиј, излажући га физичким и психичким искушењима, а публику је укључивала у сам процес, тако да су посматрачи постајали део дела.

Изложбу су осмислили кустоси Шаи Баител и Андреа Тарсија. Посебан простор посвећен је новијим радовима, Transitory Objects и серији Transforming Energy. То су интерактивне инсталације са кристалима, кварцом и другим минералима, а посетиоци могу физички да их додирну и тако истраже однос тела, енергије и материје.

Исповест пред магарцем

Данас 19. новембра, у Риму ће бити представљена Confession, прва скулптура Марине Абрамовић од позлаћене бронзе. Постављена је испод обновљеног Јанусовог лука, у подручју Форума Боаријума, а наручила ју је Фондација Алда Фенди Есперименти.

Скулптура приказује магарца и надовезује се на видео-перформанс из 2010, у којем уметница седи пред правом животињом и гледа је у очи, док се на екрану смењују болна сећања из њене прошлости. Магарац је у том раду нека врста тихог повереника који слуша, не осуђује и не поставља питања. Нова скулптура је у јавном простору, а посетиоци јој могу прићи и симболично јој поверити своје мисли и тајне.

„То је исповест душе. Прилика да се човек отвори. За мене је ово дело љубавно писмо Риму“, рекла је Абрамовић за италијански дневни лист Република.

Скулптура ће бити изложена до 19. маја 2027. После данашњег представљања, редовне посете су могуће од 20. новембра, сваког дана од 17 до 21 час, уз бесплатан улаз и препоручену резервацију.

Милано: дигитални аватар

Такође данас, 19. новембра, у Палати Ћитерио у Милану почиње пројекат МАЕ – Марина Абрамовић Елемент, који траје до 17. фебруара 2027. Реализован је уз подршку Националног музеја дигиталне уметности (MNAD) и галерије TAEX, а кустоскиња је Клеља Патела. Дигитални радови приказују се на великом ЛЕД екрану у палати.

Миљана Краљ: Од буре до промаје, полемике поводом вести да је Марина Абрамовић предложена за инострану чланицу САНУ

У средишту пројекта је дигитални аватар уметнице, њен дигитални двојник, кроз чији се перформанс, иначе везан за физичко присуство уметнице, наставља у другачијем облику. Пројекат има две целине: „АРТ“ се бави симболиком која прожима њен рад, а METHOD је заснован на њеној методи, пракси која је основа рада Института Марина Абрамовић.

После пола века истраживања физичких и менталних граница људског тела, уметница се сада суочава са новим питањем: може ли уметност да настави да постоји и комуницира са публиком када уметник више није физички присутан?

Управо ту се сусрећу пројекти у Риму и Милану. Од магарца који симболизује безусловно слушање, преко кристала и енергије материје до дигиталног аватара који продужава уметничко присуство, свако од ових радова Абрамовићеве на другачији начин истражује однос човека према себи, другима и свету који га окружује.

Марина Абрамовић нам на овај начин показује да њен уметнички језик није затворен у прошлости нити припада само архивама и музејима. И после више од педесет година стварања, она наставља да тражи нове начине да уметност претвори у искуство које се доживљава целим бићем.

Извор: РТС

TAGGED:Марина АбрамовићМиланоРТСУмјетност
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Небојша Јеврић: Плијен оваца
Next Article Лидија Глишић: Уговор са Руандом – куповина мира у Европи

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Предраг Кораксић Коракс – Један од најслободнијих људи које је Србија имала

Пише: Радмила Станковић Предраг Кораксић је за свет био Коракс, за пријатеље Гога. Мислио је…

By Журнал

Александар Живковић: Чији су наши, „европски новци“?

Пише: Александар Живковић Каже редитељ Рајко Грлић недавно у Београду: "У Хрватској је тридесетак министара…

By Журнал

Милош Лалатовић: Курт Кобејн – човјек боли и неприпадања

Пише: Милош Лалатовић 5 Априла се навршило двадесет и девет година од смрти фронтмена бенда…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Давор Џалто: Предуго је истина проглашавана за лаж, а лаж за истину

By Журнал
Други пишу

Јован Зафировић: Можда је последњи пут

By Журнал
Други пишу

Ђуро Радосавовић: Имамо и ми “Сиви дом 2.0“

By Журнал
Други пишу

Марко Ловрић: Свет постоји и мимо Америке

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?