Четвртак, 19 нов 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Гледишта

Милорад Дурутовић: Новембарски Његош

Журнал
Published: 17. новембар, 2026.
1
Share
Фото: Shutterstock
SHARE

Пише: Милорад Дурутовић

Свако има свог Његоша. Неко оног којег је заиста читао, можда и разумио; неко оног из назива градског базена, а неко оног из различитих интерпретација, којих има толико да се све чешће питамо није ли већ постало нејасно шта је у Његошевом дјелу књижевна вриједност, шта историјско свједочанство, а шта накнадно учитавање оних који би да га приватизују — „да једино они буду надлежни за његов случај“ (Душан Радовић). Однедавно смо добили и државни празник посвећен нашем највећем пјеснику, а с њим и једног посебног, новембарског Његоша, којег свако може да слави или оптужује по сопственој вољи.

Уочи Његошевог дана јавност захвата празнична еуфорија, а понешто и паника. Најављују се програми, свечане академије, телевизијски прилози, бесједе и честитке. Установе културе, школе, политичари и медији као да се надмећу у томе ко ће достојније дочекати великог пјесника. Све то унеколико подсјећа на дочек Нове године: славље се припрема данима, јавни простор испуњава очекивањем, а онда наступи свечани тренутак послије којег се живот враћа у уобичајени ритам. Само што се Његош не појављује у поноћ, већ у говорима, насловима, школским часовима и пригодним програмима. Прошлост се, у ери спектакла, претвара у рођенданску играоницу.

Ипак, овогодишњу прославу Његошевог дана обиљежила је и једна посебно непримјерена епизода. Поводом огледног часа о Његошу у рожајској гимназији, имам Елмаз еф. Куртагић упоредио је наставу посвећену пјеснику са часовима о Адолфу Хитлеру. Тај случај, додуше, није усамљен, јер смо и раније могли чути оцјене да је Његош геноцидни писац, да је исламофобичан и да његово дјело носи неприхватљиве поруке према Бошњацима и исламу. Такве квалификације отварају озбиљно питање: на каквом читању и каквој анализи почивају? На селективном читању? На укидању разлике између става књижевног јунака и става писца? Да ли се Његош из 19. вијека чита језиком политичке коректности 21. вијека, онако како ни Шекспир није поштеђен савремених расправа о расним предрасудама и колонијалном насљеђу у његовим дјелима? Такве расправе су легитимне, али из њих не слиједи да Шекспирово стваралаштво треба одбацити, као што се ни Његошево дјело не може свести на једну идеолошку квалификацију.

Милорад Дурутовић: Двобој – Његош vs Сарајлија

Рожајски случај зато заслужује више од тренутне полемике. Ако се овакве оцјене понављају, треба се запитати да ли је ријеч само о површном читању или се Његошева позиција у црногорској култури настоји потиснути. Посљедице таквог јавног говора не могу се занемарити, чак и када се уздржимо од нагађања о намјерама оних који га заступају. Без обзира на то како га ко национално одређује, Његош остаје једна од ријетких фигура црногорске културе око које је могуће успоставити шири заједнички простор. Зато начин на који се о њему говори превазилази оквире књижевне критике.

Његош, доиста, оставља много простора за читање свог дјела у политичком кључу. Али то не значи да се савремени политички појмовник и геополитичка очекивања могу претворити у унапријед задат списак мјерила за тумачење његове мисли. Када бисмо такав поступак прихватили, по истом бисмо принципу могли оптуживати и свете књиге, националне епове, митове и предања, издвајајући из њих стихове и поруке које не одговарају данашњим вриједносним стандардима. То, дабоме, не значи да таква дјела треба ослободити критике, већ да критика мора бити више од издвајања спорних мјеста и њиховог превођења на језик савремених и дневнополитичких потреба. У томе је, најзад, и највећи проблем нашег новембарског Његоша: о њему се много говори, слави се и осуђује, али се све мање инсистира на читању које би могло да издржи сложеност његовог дјела, његову културну полифонију.

Пише: РТНК

TAGGED:Милорад ДурутовићНовембарПетар II Петровић Његош
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Ајант, длан и лопата
Next Article Александар Живковић: Вољно за Мојсиловића

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Ирваси или паре

Пишу: Натали Бертрамс, Ингрид Геркама, Тристен Тејлор Аутохтони народ Сами на северу Шведске покушава да…

By Журнал

Концесије уништиле црногорске шуме и оштетиле буџет

У Црној Гори постоји “шумарска мафија” настала злоупотребом концесионог газдовања шумама за вријеме бившег режима,…

By Журнал

Марко Ловрић: Нико неће моћи да каже да није знао за геноцид

Пише: Марко Ловрић Никада ми не би пало на памет да ћу живети на Западној…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Гледишта

Фама о атентаторима

By Журнал
Гледишта

Јоаникијева књига посвећена Његошу и Амфилохију

By Журнал
Гледишта

Вук Бачановић: Док се Крстић каје за човјекосјечење…

By Журнал
Гледишта

Извештај из пограничја правде и безакоња – штрајк глађу против некажњивости

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?