Оборени балвани, (Фото: еКапија)
У Црној Гори постоји “шумарска мафија” настала злоупотребом концесионог газдовања шумама за вријеме бившег режима, а чије су последице девастиране шуме и штета од више десетина милиона еура за државни буџет, каже за Радио Слободна Европа Срђан Пејовић, в.д. директора Управе за шуме.
Одговоре на питања ко су били привилеговани дрвопрерађивачи и ко је шумарска мафија у наредном периоду даће надлежни државни органи, тврди Пејовић.
Срђан Пејовић, (Фото: Вијести)
“Што се тиче шумарске мафије, мислим да је она створена када је прије 11 година креиран систем дугорочних концесије на шуме, што је био изузетно коруптиван систем, који не постоји нигдје у Европи, ни у свијету”, рекао је Пејовић за Радио Слободна Европа (РСЕ).
Пејовић објашњава да је концесионарима још 2009. године дато дрво по изузетно повлашћеним цијенама, да би се поспјешила финална прерада дрвета до које углавном није дошло, или је било у занемаривом проценту.
“Иако је концесионим уговорима било предвиђено да се надокнада за концесије по метру кубном усклађује са цијенама дрвета на тржишту до данас се те цијене нијесу мијењале и држави је максимално припадало по 14 еура по кубику”, каже Пејовић.
Мјештани општина са сјевера Црне Горе и представници невладиног сектора годинама су упозоравали на погубну политику газдовања шумама.
Према њиховим подацима откуп кубика дрвета у шуми се кретао од шест до десет еура, уколико је утоварен на камион до 60, а у случајевима извоза преко границе и до 120 еура за кубик.
Држави је сљедовала накнада до 14 еура по кубику. Ове бројке потврђује и Пејовић.
“Они су се ‘покрили’ што се закона тиче, зато кажем да је то легализована корупција. По уговору добијали су дрво по изразито ниским цијенама. Оно се са ниском прерадом извозило и оствариле су се огромне зараде. Нијесу имали потребу да врше финалну прераду дрвета кад су енормно зарађивали и овако. Шуме су деценијама талац незајажљивих апетита појединаца и организованих група, који су се обогатили на штету наше природе и наших грађана”, казао је Пејовић.
Посјечена стабла, (Фото: ЦДМ)
Док се чека званична анализа о размјерама похаре црногорских шума стручњаци упозоравају да је систем концесија “зло за шуме”.
Сања Орландић из невладине организације Грин Хоум за РСЕ каже да су се на лицу мјеста увјерили да су дијелови шума у хаотичном стању а да мјештани са сјевера Црне Горе тврде да постоје озбиљне нерегуларности у сектору шумарства.
“Они указују и на шумски неред, али и на то да камиони превозе знатно већу количину дрвета од онога што је предвиђено и да се врши истовар негђе на путевима. Али они нијесу успјели да то докажу и да се то на неки начин процесуира”, наводи Орландић.
Сања Орландић, (Фото: Принтскрин/Јутјуб)
Орландић објашњава да су истраживања Грин Хоума показала да је у црногорским шумама присутан велики проценат илегалних активности који се, како каже, не може исказати у процентима.
Поред хаотичне сјече, мјештани са сјевера Црне Горе: Плава, Рожаја Бијелог Поља, Пљеваља, Берана, Андријевице и Мојковца деценијама су тврдили да су поједини концесионари намјерно палили шуме, како би сакрили своја неђела.
Један од начина уништавања шума била је и злоупотреба такозване санитарне сјече која подразумијева сјечу болесних, или пожаром оштећених стабала.
Како тврде, екстра класу четинара сјекли су фиктивно их класификујући као стабла одређена за санитарну сјечу.
“Вршила су се обиљежавања најквалитетнијих стабала, гђе концесионар има најмање трошкова за извлачење стабала. Ми немамо пад у шумовитости, већ пад у квалитету шума. Изостало је и пошумљавање. Имамо више десетина милиона штете”, објашњава Пејовић.
Шумама на сјеверу Црне Горе захваљујући концесијама у протеклих десетак година газдовало је неколико компанија: „Подгор Продукт“, „Пеленгић трејд“, Шик Полимље, Вектра Јакић, предузеће Никола, Бој-комерц и Трудбеник. Неки и данас имају концесије.
Највећи концесионар протеклих деценија била је компанија Вектра Јакић бизнисмена Драгана Брковића, која је 2007. године добила концесије на 30 година за пљеваљске шуме, уз уговор којим се обавезала на улагање у инфраструктуру и запошљавање људи тог краја, али је уговор раскинут 2019.
Брковић, иначе близак предсједнику Црне Горе Милу Ђукановићу, је сходно уговору годишње могао да посијече око 140.000 кубика дрвета, уз плаћање концесионе накнаде држави до 14 еура по кубику и обавезну прераду дрвета.
Александар Стијовић, (Фото: Вијести)
Сам Брковић је више пута претходне деценије демантовао наводе мјештана и невладиног сектора да извози непрерађено дрво, дрво у балванима.
Александар Стијовић, министар пољопривреде и шумарства, крајем марта ове године у Скупштини је устврдио да је компанија Вектра Јакић “највеће зло које је погодило шуме Црне Горе”.
Он је објаснио да су тој компанији и умјесто раскида концесионих уговора због неиспуњавања обавеза, бивше власти омогућавале да и даље експлоатише дрвну масу. Рекао је да су због случаја “Вектра Јакић” поднијели пријаву тужилаштву против девет особа, а међу њима су и поједине судије.
Ранко Канкараш из Министарства пољопривреде потврдио је да је концесиони уговор са Брковићем, који је важио до 2036. године, раскинут.
Док су невладини активисти и грађани сјевера упозоравали на похару шума од концесионара и камионе који су са обловином прелазили државну границу – проста рачуница говори да су концесионари годишње могли зарадити и око 15 милиона еура.
И премијер Црне Горе Здравко Кривокапић се осврнуо на злоупотребу система концесија, које је појединцима омогућила бивша власт.
“Шта је са нашим шумама, коме сте их давали? Да ја нијесам издао концесију и једном једином предузећу? Не, ми смо само продужили оно што смо морали. А ви сте давали кубик просјечно за десет еура, да би тај исти зарађивао преко 100 еура по том кубику. То је економија, за личне интересе и тајкуне”, казао је Кривокапић у Скупштини 25. новембра.
Здравко Кривокапић,(Фото: Влада Црне Горе)
Канкараш је објаснио да је досадашњи модел газдовања шумама у Црној Гори показао да је проблем у систему и да држава тај проблем мора мијењати.
“Ти концесионари апсолутно нијесу били спремни да поштују уговоре у функцији унапређења газдовања шумама, већ искључиво у функцији њиховог личног богаћења. Апсолутно је јасно и да институције државе, од Управе за шуме до Врховног државног тужилаштва, нијесу биле спремне реагују, да тај систем – народски речено – “ставе у бразду”. Због тога сви испаштамо”, каже Канкараш.
Објашњава да је Црна Гора губила шуме као кључан ресурс а није развијала дрвну индустрију.
Оборени балвани, (Фото: еКапија)
“Ако већ губимо ресурсе бар да смо имали реалну економију у сектору дрвопрераде. Међутим, 80 посто онога што излази из дрвне индустрије су производи примарне прераде уз пар изузетака”, казао је Канкараш.
Према званичним подацима, у овом тренутку у Црној Гори активно је пет концесионара са 13 уговора, који истичу крајем сљедеће године.
Из Министарства пољопривреде најављују укидање система давање концесија на шуме и измјене постојећег законодавства.
Шуме су у претходном периоду страдале и од бесправне сјече и пожара. У посљедњих десет година, према званичним подацима, у пожарима је уништено више од 90.000 хектара шума, односно готово милион кубика дрвета.
Према извјештају, који је Влада усвојила крајем априла ове године, због крађе шуме и нелегалне сјече за посљедњих десет година је поднијето 3.287 кривичних пријава.
Црна Гора је по степену шумовитости у самом врху Европе.
Од укупне територије шуме заузимају 60 одсто површине. Укупна запремина шуме је већа од 122 милиона метара кубних.
Лела Шћепановић
Извор: Радио Слободна Европа