Превод: Милош М. Милојевић
Амерички председник Доналд Трамп остварио је вођство у бици за Ормуски мореуз, будући да је извоз сирове нафте америчких регионалних савезника достигао осамдесет одсто предратног нивоа
Упркос томе, цена нафте типа Брент остаје изнад 100 долара по барелу, при чему психологија тржишта и фасцинација троцифреним ценама играју значајну улогу у обликовању перцепције инвеститора.
Тржиште нафтe чека и осматра да ли ће Иран ублажити своју преговарачку позицију или ће ескалирати нападе на физичку енергетску инфраструктуру, при чему је садашњи статус кво неодржив, па постоји значајан потенцијал и за пад и за раст цена.
Не знам ко ће победити у америчко-иранском рату. Али ако ме питате ко односи превагу у бици за Ормуски мореуз, јасно је да је то председник САД Доналд Трамп. Колико год Техеран тврдио супротно, мореуз је сада практично потпуно отворен. Извоз сирове нафте регионалних америчких савезника преко тог пловног пута, као и алтернативним рутама, порастао је на око 80 одсто предратног нивоа. Иран је, у међувремену, заблежио да његов извоз нафте падне на нулу.
Пре неколико месеци нагли пораст испорука нафте сматрао би се великом америчком победом. Али цена нафте типа Брент, једне од референтних типова нафте, остаје изнад сто долара по барелу. Неко се у Белој кући сигурно пита: ако је ово победа, како онда тек изгледа пораз?
Нафта остаје скупа
Сировом нафтом типа Брент тргује се по цени од преко 100 долара по барелу већ неколико дана, што упркос назнакама да амерички председник Доналд Трамп односи победу у бици за Ормуски мореуз
Да бисмо разумели шта се дешава, добро је почети од тржишне психологије и фасцинације троцифреним бројем за изражавање цена која је мерило успеха или неуспеха: палчеви се подижу увис за Трампа уколико Брент остаје испод сто долара по барелу; палчеви се спуштају уколико скочи преко тог нивоа. Сада, Брент је преко 100 долара, али само уколико гледате фјучерске којима се уговарају новембарске испоруке, а за које рок истиче у среду; децембарски фјучерси, главни референтни оквир од наредног дана, продају се испод троцифреног нивоа цена.
У свету у коме друштвене мреже обликују наративе, разлика између 99,99 долара и 100,01 долара може бити огромна – и апсурдна. Међутим, перцепција је кључна јер обликује понашање инвеститора. Са ценама референтних типова нафте које се тренутно изражавају са три цифре и растућим приносима на обвезнице, инвеститори могу купити више фјучерса за нафту као заштиту од ризика инфлације, стварајући самоиспуњујуће пророчанство. Овај тренд смо видели почетком септембра након што је принос на десетогодишње америчке државне обвезнице скочио на преко 5 одсто.
Хавијер Блас: Десет разлога због којих је цена нафте и даље испод сто долара по барелу
Постоји ту и други психолошки фактор, повезан са клађењем на војну стратегију. Многи на тржишту нафте сматрају да је Трамп био толико успешан у отварању Ормуза да би Техеран, сатеран у ћошак, могао бити остављен без другог избора осим да војно ескалира. Ако напади на танкере – који се и даље свакодневно дешавају – нису довољни да затворе Ормуз, онда би Иран морао да нападне извор пошиљки: луке, нафтоводе, и у крајњем случају, сама нафтна поља.
По тој злоћудној логици, Трамп призива велику ескалацију односећи превагу у кључној бици. У очима многих трговаца нафтом напад на Источно-западни нафтовод – саудијски цевовод који омогућава краљевству да заобиђе Ормуз – изведен раније током овог месеца, назнака је онога што ће се тек дешавати. Можда.
Иран је сада суочен са избором између две могућности: или ће ублажити своју преговарачку позицију, или ће ескалирати на такав начин којим би учинио Ормуски мореуз неважним. Тржиште нафте уверено је да ће Иран одабрати другу могућност. Сат откуцава Техерану да донесе одлуку зато што се свакодневно његова економија додатно урушава под притиском америчке економске блокаде. Оно што је јасније јесте да би тржиште нафте сада било рањивије на обновљени сукоб него што је то било у марту будући да су САД и њихови савезници већ искористили знатан део својих стратешких резерви а и комерцијалне залихе сирове нафте и нафтних деривата су се углавном исцрпеле. Али Трамп је показао да има виши праг толеранције на економски бол него што су многи, укључујући и мене, очекивали. Вероватно је спреман да поднесе додатне боли како би приморао Исламску Републику на попуштање.
Хавијер Блас: Шта уколико се Ормуски мореуз уопште не отвори?
Колики је улог? Велики. Искључујући ирански извоз, земље дуж обала Персијског залива извозиле су нешто преко 17 милиона барела сирове нафте дневно пре него што је рат избио 28. фебруара. У почетку је због сукоба скоро у потпуности затворен Ормуски мореуз, што је све присилило да користе ограничене заобилазне правце и да, на крају, смање испоруке. У најгорем тренутку, половином марта, извоз сирове нафте је пао на четвртину уобичајеног нивоа – мање од 4,5 милиона барела дневно. Онда је остао низак током неколико месеци, опорављајући се тек у јуну уз даљи пораст током јула, када су Иран и САД потписали меморандум о разумевању којим је означен привремени прекид рата.
Споразум је, наравно, брзо пропао, али проток је остао висок пошто је америчка војска наставила да стиче превагу дуж овог пловног правца користећи низ ратних бродова, дронова, борбених авиона и хеликоптера. У потаји, америчка морнарица очистила је Ормуз од поморских мина, стварајући двосмерни коридор који се наслања на оманску обалу. У почетку, конвоји су пролазили само ноћу, али у последње време почели су да се крећу и током дана – што сугерише да је Пентагон све уверенији у своју способност да контролише мореуз.
Ормуски мореуз није затворен за проток нафте
Извоз нафте из Персијског залива је скочио, досежући осамдесет одсто предратног нивоа пошто је америчка војска успела да делимично отвори Ормуски мореуз
Они који очекују знатан раст цена нафте (Oil Bulls) остају затечени протоком нафте и мисле да америчка влада штелује бројке. Али током протеклих неколико недеља, већина је прихватила да је остварен пролазак великог броја танкера Ормузом. Прошле недеље, пошиљке сирове нафте скочиле су на шестомесечни максимум од 14 милиона барела дневно, према наводима компаније Вортекса која се бави анализом енергетског тржишта. Други пратиоци танкера, трговци нафтом и владини званичници дошли су до сличних бројки.
Конвоји су изузетно скупи. Уколико се занемаре војни трошкови, закуп супертанкера кошта у просеку тридесет милиона долара по преласку, што је отприлике петнаест долара по барелу. Да би конвоји били исплативи из економске перспективе, земље Персијског залива морају да одобре попусте на сирову нафту, понекад 20 или 30 долара испод тржишне цене, само да би привукле трговце. Да ли је то одрживо? Вероватно није.
Хавијер Блас: Иран ризикује да проигра своју ормуску партију
У међувремену, проток нафте кроз Ормуски мореуз неће разрешити проблем који мори енергетско тржиште: оскудицу рафинисаних производа – пре свега, дизела. Испоруке бензина, дизела и авионског горива остају на педесет одсто уобичајеног нивоа. Разлог? Превожење рафинисаних производа је скупље од превожења сирове нафте. Поврх тога, неке од рафинерија око Персијског залива су нападнуте у првим данима рата и још увек нису у потпуности обновиле рад.
Дизелски проблем
Док ток нафте преко Ормуског мореуза и заобилазних праваца расте, испоруке рафинисаних производа, укључујући дизел, остају далеко испод предратног нивоа
Када се све то сабере, тржиште нафте чека и осматра;: Иран ће или сести за преговарачки сто и цене ће знатно пасти или ће Техеран ескалирати нападе на физичку енергетску инфраструктуру, због чега би цене нагло порасле. Шта год да се деси, садашњи статус кво није одржив. То је цена победе у Ормузу.
Хавијер Блас: За тржиште нафте, Ормуски мореуз није затворен
Извор: Блумберг
