Пише: Филип Драговић
Регион бруји о несвакидашњем застаревању казне Светозару Маровићу, који цијелу деценију није био доступан институцијама Црне Горе. Ова тзв. застара, један је од битних доказа административне немоћи црногорске државе, али и велике магле на релацији Црна Гора – Србија. Дио овдашње, махом опозиционе (оне окупљене око ДПС) јавности, акценат одговорности ставља на државну управу, поготово ону од 2020. па на овамо. Други, идеолошки близак садашњем менталном стању ДПС-а, акцентује некоректан однос Србије према Црној Гори, и доминантно коментарише Вучићево понашање по овом питању.
Међутим, најмање се чује оно најбитније: откуд црногорски оптуженик Маровић у Србији? Која га је „лансирна рампа“ тамо послала? И под којим околностима?
Неко ће рећи: није га Мило тамо пустио, јер га је он ухапсио и јавно унередио. Али немојмо бити наивни. Милова власт је читавом представом истрговала тако што је Западу испоручила хапшење, а „српском свету“ пуштање за Србију. И не само „српском свету“, него и сопственом мирном сну. Јер, ДПС-у више одговара Маровић који ћути у „београдској пустињи“, него Маровић коме се јавно суди и који одговара на питања и потпитања, ма како његов наратив био двосмислен до карикатуралности.
Дакле, права и прва адреса одговорности за „случај Маровић“ јесте бивша а и до данас трајућа, јасна и гласна, коалиција ДПС-СНС. Ова „застара“ је плод њихове континуиране и успјешне сарадње, и није погрешно у овој афери видјети споменик њеног десетогодишњег јубилеја. Па ајмо да то прославимо како ваља…
