Priredio: Kristof Štrak
Srpska pravoslavna crkva osvešćuje obnovljeni manastir u Himelstiru kod Hanovera. Mitropolit Grigorije govori o novom duhovnom centru u Nemačkoj, prevazilaženju podela i ktitoru koji je sam platio sve radove.
Miris tamjana već dugo se širi kroz hram Manastira Uspenja Presvete Bogorodice u Himelstiru kod Hildeshajma i meša se sa mirisom sveže farbe. Moleri su prethodnih dana privodili kraju svoje radove, kršni momci unosili crkvene klupe, dok su žene peglale zavese.
„Naša parohija u ovom regionu konačno je dobila mesto za molitvu, mir, liturgiju i zajednički hrišćanski život“, kaže za Dojče vele Grigorije, Arhiepiskop diseldorfsko-berlinski i Mitropolit Srpske pravoslavne crkve u Nemačkoj.
Parohiji u Himelstiru, kako navodi mitropolit, pripada oko 400 porodica koje žive na prostoru između Braunšvajga i Goslara.
On se nada da će ovo postati duhovni centar sa monaškim životom i mesto susreta, koje će imati manastirsku prodavnicu i gostoprimnicu.
Ovo neogotičko zdanje južno od Hanovera podignuto je pre nešto više od 120 godina kao crkva u okviru evangelističkog doma za žene. Nakon što su se humanitarne ustanove preselile, i pošto je 1977. godine odslužena poslednja evangelistička služba, Srpska pravoslavna crkva za Srednju Evropu otkupila je hram i prateće zgrade, te ih preuredila uz veliki dobrovoljni rad vernika.
Ktitor je sin gastarbajtera
Sada je kompleks temeljno renoviran, restauriran i opremljen i biće osvešćen 3. oktobra 2026.
Kada je reč o finansiranju ovog obimnog projekta, mitropolit kaže crkva nije dobila novac od Nemačke – ni od grada, ni od pokrajine Donje Saksonije, niti sa saveznog nivoa.
Srpska parohija u Nemačkoj je sakupljala priloge, što i jeste njena uloga. „Ali najveći deo sredstava potiče od jednog čoveka.“
Taj ktitor je, kako pripoveda mitropolit Grigorije, rođen u Hildeshajmu kao dete u porodici gastarbajtera, a danas je uspešan preduzetnik u Berlinu.
„Rekao je: ‘Nekada sam sa majkom dolazio u ovu crkvu. Ja ću platiti sve radove i sve popravke’“, prenosi vladika. Nova kamena ploča na ulazu svedoči o „velikom trudu i nadasve požrtvovanoj ljubavi“ ovog ktitora.
Nemci sa srpskim korenima
Mitropolit Grigorije (58) kaže da Nemačkoj živi i do milion vernika, dok druge procene govore o broju između 400.000 i 500.000 ljudi. Širom Nemačke postoji 52 bogoslužbena mesta.
To odavno nije ona prva generacija gastarbajtera iz 1960-ih. Mnogi pravoslavni Srbi odrasli su u Nemačkoj, ovde su išli u školu i studirali, a nemački im je maternji jezik.
„To su Nemci sa srpskim korenima“, kaže mitropolit. „Njihov prvi jezik je nemački, a za njihovu decu to je i način života i kultura. Oni jesu Nemci, ali ne žele da se odreknu svojih srpskih korena.“
Svoju veru dele sa hrišćanima različitog porekla, pa parohija na svečanom osvećenju hrama očekuje i biskupe Katoličke i Evangelističke crkve.
Vuk Bačanović: Kad je Zelenski diplomatija, a Grigorije izdaja
Kaže da mu je veoma važno da u sve uvek budu uključeni i nemački susedi i prijatelji. Niko ne sme da se povlači u geto i da se izoluje, jer bi to, kako upozorava, bilo „veoma opasno“.
Mitropolit Grigorije ističe da je Himelstir svesvešteno, svepravoslavno mesto, otvoreno za vernike svih pravoslavnih crkava.
„Ovde imamo vernike iz Srbije i Grčke, iz Bugarske i Rumunije, pa i iz Ukrajine i Rusije.“
„Rat je sramota“
Mitropolit se osvrnuo i na rusku agresiju na Ukrajinu, „nostalgiju“ za Velikom Rusijom i rat u Evropi.
„Sramota. To je sramota.“ Ističe da je reč o ratu između pravoslavnih hrišćana.
„Ali ljudi koji vode ovaj rat misle samo na novac, moć i druge interese, oni nikada ne razmišljaju o hrišćanstvu.“ Za hrišćane je najvažnije da onaj drugi uvek ostane brat, odnosno sestra.
U parohijama uvek iznova ističe koliko je važno da ljudi teže dijalogu i da razgovaraju i izvan konfesionalnih granica.
„Mogućnost dijaloga je dar koji nam je Bog podario.“ Dijalog omogućava ljudima da se međusobno upoznaju i da uče jedni od drugih.
Stoprocentni Evropljanin
Mitropolit Grigorije, rođen 1967. godine u Varešu, o sebi kaže: „Ja sam iz Bosne, iz Sarajeva. I ja sam Evropljanin. Osećam se kao Evropljanin, kao stoprocentni Evropljanin.“
On izražava nadu da će Srbija jednog dana uspeti da stupi u Evropsku uniju, ali naglašava da su Srbi, s obzirom na istoriju svoje zemlje, u svakom slučaju Evropljani.
Mitropolit insistira na tome da sveštenici njegove crkve u Nemačkoj dobro vladaju nemačkim jezikom. Kada je došao u Nemačku 2018. tek je svaki deseti sveštenik dobro govorio nemački. Danas jezikom vlada svaki drugi, sa tendencijom daljeg rasta.
Mitropolit ukazuje i na mogućnost studiranja pravoslavne teologije na Univerzitetu u Minhenu.
Pravoslavni crkveni sabor?
Mitropolit Grigorije već razmišlja o sledećim koracima. Želeo bi da pridobije i ostale pravoslavne episkope u Nemačkoj za ideju o organizovanju zajedničkog pravoslavnog crkvenog sabora. To bi moglo da pomogne da se pravoslavni hrišćani „polako i jasno integrišu u ovom svetu“.
U Kotoru promocija knjige Vladike Grigorija ,,Jedni drugima potrebni”
Prema procenama, u Nemačkoj danas živi oko 4,5 miliona pravoslavnih hrišćana. U međuvremenu je osnovano i više manastira – bugarskih, ruskih, grčkih, srpskih i rumunskih. U njima uglavnom živi tek po nekoliko monaha ili monahinja, jedva šačica njih koji služe liturgiju i pružaju duhovnu utehu i razgovor vernicima. Ovi monasi su često duboko povezani sa Svetom Gorom u Grčkoj.
Do sada je problem pravoslavnih crkava u Nemačkoj bio nacionalizam pojedinačnih zajednica. „Ali mi ovde moramo sve više da budemo jedna Pravoslavna crkva. Zajednički sabor, na kome bismo nastupili jedinstveno, mogao bi da bude korak u tom pravdu.“
Izvor: Dojče Vele
