Наводе о нападима шпијунског софтвера на телефоне студената потврдиле су међународне технолошке лабораторије, навела је студенткиња Факултета политичких наука Ела Зековић
Студенткиња Факултета политичких наука Ела Зековић изјавила је да је 14 студената и других чланова оперативних тимова студентског покрета било мета напредних шпијунских програма.
Навела је да је случај је покренут након што је компанија Епл појединим корисницима Ајфона послала упозорење да су њихови уређаји могли бити предмет напада.
Зековић је на конференцији за новинаре рекла да се међу таргетираним особама налазе студенти, активисти, чланови ИТ блокаде, као и један народни посланик и опозициони одборник.
Према њеним речима, они су се након Епловог упозорења обратили Шер фондацији, након чега је утврђено да је број потенцијално погођених учесника 14.
Наводе о нападима, рекла је Зековић, потврдиле су међународне технолошке лабораторије. Као посебно озбиљан случај издвојила је телефон једне студенткиње, на којем је, како је рекла, пронађен Пегазус, познати шпијунски софтвер који омогућава даљински приступ уређају без знања његовог корисника.
Зековић је навела да Пегазус може да омогући приступ микрофону и камери телефона, као и другим подацима на уређају, оцењујући да је његова употреба против грађана противзаконита.
Додала је да су међу метама били првенствено чланови оперативних тимова студентског покрета, а изразила је забринутост због могућности злоупотребе овакве технологије у политичке сврхе, посебно уочи наредних избора.
Зековић је поменула и раније локалне изборе, наводећи да је сличан систем, према њеним тврдњама, био коришћен током десет изборних процеса, због чега сматра да постоји разлог за додатну забринутост уочи будућих избора.
Лука Радоњић: Вучићев ,,тотални“ персонални маркетинг и студентска логика заједнице
Приступ готово свим подацима
Андријана Ристић из SHARE фондације упозорила је на широке могућности шпијунског софтвера, наводећи да он може да приступи готово свим подацима са зараженог уређаја, укључујући фотографије, контакте и друге фајлове.
Према њеним речима, такав софтвер може да активира камеру и микрофон, прави снимке екрана и прикупљене информације прослеђује наручиоцу напада, у зависности од програма који је коришћен.
Ристић је рекла да су налазе SHARE фондације потврдиле две форензичке лабораторије. Како је навела, Citizen Lab је потврдио да је телефон једне особе повезане са студентским покретом био заражен Пегазусом.
Цена коришћења Пегазуса, према њеним речима, мери се милионима, док SHARE фондација овај случај сматра јединим познатим случајем заразе тим софтвером у свету током 2026. године. Два друга случаја позната су под називом НовиСпy.
Према њеним речима, наведени шпијунски софтвери спадају у напредне комерцијалне шпијунске софтвере који се, како тврде компаније које их производе, продају искључиво државама и државним службама.
У једном од тих случајева, како је навела, на уређају је пронађено више од 1.500 аутоматски направљених снимака екрана, који су служили за праћење активности корисника. Ристић тврди да је до заразе долазило након директног приступа телефону.
Према обрасцу који је SHARE фондација уочила, особа би најпре била доведена у полицијске просторије и одвојена од свог телефона. Уређај би потом, како тврди Ристић, био незаконито откључан, подаци копирани, а затим би био инсталиран шпијунски програм. Телефон би након тога био враћен кориснику, док би софтвер наставио да ради у позадини и прикупља податке.
Ристић је навела да је SHARE фондација успела да идентификује ИП адресу сервера на који су се прикупљене информације слале.
Она је оценила да коришћење оваквих програма представља озбиљно нарушавање приватности, јер нападач не добија само податке особе чији је телефон компромитован, већ потенцијално и информације о људима са којима та особа комуницира.
Мило Ломпар: Режим фаворизује опозицију науштрб студентске листе
„Ваш телефон у њиховим рукама“
Студенткиња Јелена Контић, за коју је на конференцији студената у блокади речено да је била међу особама чији су телефони надзирани и да је на њен уређај без њеног знања инсталиран Пегазус, изјавила је да такав надзор оставља утисак као да је „ваш телефон у њиховим рукама“.
Контић је своје обраћање започела подсећањем на филм „Балкански шпијун“, уз оцену да се овог пута не говори о филмској причи, већ о стварној ситуацији.
„Ја сам та прва жртва Пегазуса у 2026. години. Ја сам врло активна у радној јединици Студент у сваком селу, теренској кампањи Студентског покрета. Оно што тај рад подразумева је комуникација са доста грађана и студената због чега сам ја вероватно била мета, као и сви грађани који траже правду“, рекла је она.
Контић је истакла да никада није била ухапшена нити приведена, због чега, како каже, не разуме зашто је управо она била надзирана.
„Ствар је у томе што ја никад нисам била ни ухапшена ни приведена, што ставља један знак питања због чега ја? Како је могуће да то што ја радим довело до тога да ме неко надзире или прислушкује“, упитала је студенткиња.
Према њеним речима, јединица „Студент у сваком селу“ обилази Србију и разговара са грађанима о њиховим проблемима, незадовољству актуелним режимом и стањем система. Контић је нагласила да је њихов рад јаван и транспарентан, али да ју је упозорење које је добила посебно разљутило јер, како тврди, надзор није угрозио само њену приватност.
„Ту није нарушена само моја приватност и безбедност, већ и приватност и безбедност свих људи са којима сам комуницирала тад, од грађана, студената, колега и моје породице. Самим тим су они постали жртва нечијег надзора“, рекла је Контић.
Она је навела да Пегазус, уколико је заиста инсталиран на уређају, може да омогући приступ камери, микрофону, локацији, порукама, документима и апликацијама на телефону.
„Тај Пегазус кад год пожели у било ком тренутку може да отвори камеру, микрофон, види где се налазите, уђе у ваше поруке, документа, апликацију… У буквално све што имате на вашем телефону. То изгледа као да је ваш телефон у њиховим рукама у том тренутку“, казала је она.
Контић је оценила да питање надзора превазилази студентски покрет и тиче се свих грађана.
„Ако је цена борбе да наши грађани и ми сви заједно нашу правду плаћамо тиме што ће нам неко прислушкивати телефон, онда се ова борба не тиче само студената, већ и свих грађана. Овај режим се плаши својих грађана и то не би смело да се допусти у држави где треба да влада једна демократија“, поручила је студенткиња.
Милисав Савић: Студенти немају издајника, иако тајне службе и удбаши предано раде на томе
Шта ради софтвер Пегазус којим су студенти шпијунирани
Пегазус је вероватно најмоћнији шпијунски софтвер икада развијен. Када се једном увуче у ваш телефон, а да то не приметите, може га претворити у уређај за 24-часовни надзор. Може да копира поруке које шаљете или примате, сакупља ваше фотографије и снима ваше позиве. Може вас тајно снимати камером вашег телефона или активирати микрофон да би снимао ваше разговоре. Потенцијално може да утврди где се налазите, где сте били и кога сте срели.
Овако функционише Пегазус, хакерски или шпијунски софтвер који је развила, пласирала на тржиште и лиценцирала владама широм света израелска компанија NSO Group. Студенти у блокади кажу да су били мета напада управо овим софтвером.
У августу 2023. године, непосредно уочи почетка предизборне кампање, на телефон Игора Божића, у том тренутку директора програма Н1 Србија, инсталиран је управо Пегазус. Да је био мета ове врсте надзора сазнао је тек годину дана касније.
„Тешко је описати осећај када схватите да је неко могао да прати практично сваки ваш корак“, пише Божић за Нову.рс. „Пегазус омогућава приступ електронској пошти, порукама, фотографијама, документима и контактима. Може да открије са ким разговарате и ко су вам извори, чиме нису угрожени само новинар и његова приватност већ и безбедност људи који су му поверили осетљиве информације. Софтвер може неприметно да укључи микрофон и слуша разговоре у просторији или да активира камеру и прати шта радите.“
И када су новинарке БИРН-а биле изложене истом софтверу, из саме фирме која га прави су рекли да њихове производе користе искључиво „државне обавештајне и полицијске агенције у борби против криминала и тероризма“. У писму упућеном Amensty International-у, NSO Group је навела да се сви њихови системи „продају искључиво провереним државним корисницима“.
Нулти дан
Инфицирање Пегаз вирусом могуће је и путем такозваних напада „нултог клика“, који не захтева никакву интеракцију власника телефона. Ови напади често искоришћавају рањивости „нултог дана“, што су недостаци или грешке у оперативном систему за које произвођач мобилног телефона још увек не зна и стога их није могао поправити, пише Гардијан.
Тако је 2019. WhatsApp открио да је софтвер NSO-а коришћен за слање злонамерног софтвера на више од 1.400 телефона искоришћавањем рањивости нултог дана. Једноставним упућивањем WhatsApp позива циљаном уређају, злонамерни Пегаз код инсталиран је на телефон, чак и ако мета никада није одговорила на позив.
Недавно је NSO почео да искоришћава рањивости у Apple-овом iMessage софтверу, дајући му приступ стотинама милиона ајфона. Из компаније Apple тврде да континуирано ажурирају свој софтвер како би спречили такве нападе.
Студенти у блокади посетили југ Косова: Људи говоре о несигурности, али и одлучности да остану
Како пронаћи Пегазус
Техничко разумевање Пегазуса и начина проналажења трагова које оставља на телефону након успешне инфекције, побољшано је истраживањем које је спровео Клаудио Гварнијери, који води берлинску Безбедносну лабораторију Амнести интернешенела.
„Ствари постају много компликованије за мете да их примете“, рекао је Гварнијери за Гардијан.
Тамо где ни напади фишингом ни напади са нултим кликом не успевају, Пегазус се може инсталирати преко бежичног примопредајника који се налази у близини мете или, према брошури NSO-а, једноставно ручно ако агент може да украде телефон мете. Зато се не препоручује давање телефона полицији ако је икако могуће при привођењима током протеста.
Адвокати NSO-а тврдили су да је технички извештај Амнести интернешенела претпоставка, описујући га као „компилацију спекулативних и неоснованих претпоставки“. Међутим, нису оспорили ниједан од његових специфичних налаза или закључака.
Један од најзначајнијих изазова које Пегазус представља новинарима и браниоцима људских права је чињеница да софтвер искоришћава неоткривене рањивости самог телефона, што значи да чак ни обавештени корисници не могу да спрече напад.
Држава вероватни налогодавац
Игор Божић пише да је за новинара посебно поражавајућа помисао да је држава можда имала приступ свему што је требало да остане заштићено – комуникацији са колегама, саговорницима и изворима, као и разговорима који немају никакве везе са послом.
„После таквог сазнања почињете да преиспитујете сваки разговор и да размишљате да ли сте, без свог знања, угрозили некога ко вам је веровао“, каже он.
Форензичку анализу његовог телефона урадили су стручњаци Amnesty International-а. Утврдили су да је Пегазус био активан на уређају 13 дана, све док није ажурирао оперативни систем, чиме је рањивост преко које је телефон био заражен затворена.
Према наводима саме компаније NSO Group, Пегазус се не продаје приватним лицима и компанијама, већ искључиво државним институцијама. Због тога је тешко замислити да је иза напада на Божића могао да стоји било ко други осим неке државне структуре. Процене говоре да појединачно инсталирање таквог софтвера може да кошта између 50.000 и 100.000 евра. Неко је, дакле, сматрао да је вредно потрошити толики новац како би пратио новинара и директора независног медија уочи изборне кампање, закључује Божић.
