Navode o napadima špijunskog softvera na telefone studenata potvrdile su međunarodne tehnološke laboratorije, navela je studentkinja Fakulteta političkih nauka Ela Zeković
Studentkinja Fakulteta političkih nauka Ela Zeković izjavila je da je 14 studenata i drugih članova operativnih timova studentskog pokreta bilo meta naprednih špijunskih programa.
Navela je da je slučaj je pokrenut nakon što je kompanija Epl pojedinim korisnicima Ajfona poslala upozorenje da su njihovi uređaji mogli biti predmet napada.
Zeković je na konferenciji za novinare rekla da se među targetiranim osobama nalaze studenti, aktivisti, članovi IT blokade, kao i jedan narodni poslanik i opozicioni odbornik.
Prema njenim rečima, oni su se nakon Eplovog upozorenja obratili Šer fondaciji, nakon čega je utvrđeno da je broj potencijalno pogođenih učesnika 14.
Navode o napadima, rekla je Zeković, potvrdile su međunarodne tehnološke laboratorije. Kao posebno ozbiljan slučaj izdvojila je telefon jedne studentkinje, na kojem je, kako je rekla, pronađen Pegazus, poznati špijunski softver koji omogućava daljinski pristup uređaju bez znanja njegovog korisnika.
Zeković je navela da Pegazus može da omogući pristup mikrofonu i kameri telefona, kao i drugim podacima na uređaju, ocenjujući da je njegova upotreba protiv građana protivzakonita.
Dodala je da su među metama bili prvenstveno članovi operativnih timova studentskog pokreta, a izrazila je zabrinutost zbog mogućnosti zloupotrebe ovakve tehnologije u političke svrhe, posebno uoči narednih izbora.
Zeković je pomenula i ranije lokalne izbore, navodeći da je sličan sistem, prema njenim tvrdnjama, bio korišćen tokom deset izbornih procesa, zbog čega smatra da postoji razlog za dodatnu zabrinutost uoči budućih izbora.
Luka Radonjić: Vučićev ,,totalni“ personalni marketing i studentska logika zajednice
Pristup gotovo svim podacima
Andrijana Ristić iz SHARE fondacije upozorila je na široke mogućnosti špijunskog softvera, navodeći da on može da pristupi gotovo svim podacima sa zaraženog uređaja, uključujući fotografije, kontakte i druge fajlove.
Prema njenim rečima, takav softver može da aktivira kameru i mikrofon, pravi snimke ekrana i prikupljene informacije prosleđuje naručiocu napada, u zavisnosti od programa koji je korišćen.
Ristić je rekla da su nalaze SHARE fondacije potvrdile dve forenzičke laboratorije. Kako je navela, Citizen Lab je potvrdio da je telefon jedne osobe povezane sa studentskim pokretom bio zaražen Pegazusom.
Cena korišćenja Pegazusa, prema njenim rečima, meri se milionima, dok SHARE fondacija ovaj slučaj smatra jedinim poznatim slučajem zaraze tim softverom u svetu tokom 2026. godine. Dva druga slučaja poznata su pod nazivom NoviSpy.
Prema njenim rečima, navedeni špijunski softveri spadaju u napredne komercijalne špijunske softvere koji se, kako tvrde kompanije koje ih proizvode, prodaju isključivo državama i državnim službama.
U jednom od tih slučajeva, kako je navela, na uređaju je pronađeno više od 1.500 automatski napravljenih snimaka ekrana, koji su služili za praćenje aktivnosti korisnika. Ristić tvrdi da je do zaraze dolazilo nakon direktnog pristupa telefonu.
Prema obrascu koji je SHARE fondacija uočila, osoba bi najpre bila dovedena u policijske prostorije i odvojena od svog telefona. Uređaj bi potom, kako tvrdi Ristić, bio nezakonito otključan, podaci kopirani, a zatim bi bio instaliran špijunski program. Telefon bi nakon toga bio vraćen korisniku, dok bi softver nastavio da radi u pozadini i prikuplja podatke.
Ristić je navela da je SHARE fondacija uspela da identifikuje IP adresu servera na koji su se prikupljene informacije slale.
Ona je ocenila da korišćenje ovakvih programa predstavlja ozbiljno narušavanje privatnosti, jer napadač ne dobija samo podatke osobe čiji je telefon kompromitovan, već potencijalno i informacije o ljudima sa kojima ta osoba komunicira.
Milo Lompar: Režim favorizuje opoziciju nauštrb studentske liste
„Vaš telefon u njihovim rukama“
Studentkinja Jelena Kontić, za koju je na konferenciji studenata u blokadi rečeno da je bila među osobama čiji su telefoni nadzirani i da je na njen uređaj bez njenog znanja instaliran Pegazus, izjavila je da takav nadzor ostavlja utisak kao da je „vaš telefon u njihovim rukama“.
Kontić je svoje obraćanje započela podsećanjem na film „Balkanski špijun“, uz ocenu da se ovog puta ne govori o filmskoj priči, već o stvarnoj situaciji.
„Ja sam ta prva žrtva Pegazusa u 2026. godini. Ja sam vrlo aktivna u radnoj jedinici Student u svakom selu, terenskoj kampanji Studentskog pokreta. Ono što taj rad podrazumeva je komunikacija sa dosta građana i studenata zbog čega sam ja verovatno bila meta, kao i svi građani koji traže pravdu“, rekla je ona.
Kontić je istakla da nikada nije bila uhapšena niti privedena, zbog čega, kako kaže, ne razume zašto je upravo ona bila nadzirana.
„Stvar je u tome što ja nikad nisam bila ni uhapšena ni privedena, što stavlja jedan znak pitanja zbog čega ja? Kako je moguće da to što ja radim dovelo do toga da me neko nadzire ili prisluškuje“, upitala je studentkinja.
Prema njenim rečima, jedinica „Student u svakom selu“ obilazi Srbiju i razgovara sa građanima o njihovim problemima, nezadovoljstvu aktuelnim režimom i stanjem sistema. Kontić je naglasila da je njihov rad javan i transparentan, ali da ju je upozorenje koje je dobila posebno razljutilo jer, kako tvrdi, nadzor nije ugrozio samo njenu privatnost.
„Tu nije narušena samo moja privatnost i bezbednost, već i privatnost i bezbednost svih ljudi sa kojima sam komunicirala tad, od građana, studenata, kolega i moje porodice. Samim tim su oni postali žrtva nečijeg nadzora“, rekla je Kontić.
Ona je navela da Pegazus, ukoliko je zaista instaliran na uređaju, može da omogući pristup kameri, mikrofonu, lokaciji, porukama, dokumentima i aplikacijama na telefonu.
„Taj Pegazus kad god poželi u bilo kom trenutku može da otvori kameru, mikrofon, vidi gde se nalazite, uđe u vaše poruke, dokumenta, aplikaciju… U bukvalno sve što imate na vašem telefonu. To izgleda kao da je vaš telefon u njihovim rukama u tom trenutku“, kazala je ona.
Kontić je ocenila da pitanje nadzora prevazilazi studentski pokret i tiče se svih građana.
„Ako je cena borbe da naši građani i mi svi zajedno našu pravdu plaćamo time što će nam neko prisluškivati telefon, onda se ova borba ne tiče samo studenata, već i svih građana. Ovaj režim se plaši svojih građana i to ne bi smelo da se dopusti u državi gde treba da vlada jedna demokratija“, poručila je studentkinja.
Milisav Savić: Studenti nemaju izdajnika, iako tajne službe i udbaši predano rade na tome
Šta radi softver Pegazus kojim su studenti špijunirani
Pegazus je verovatno najmoćniji špijunski softver ikada razvijen. Kada se jednom uvuče u vaš telefon, a da to ne primetite, može ga pretvoriti u uređaj za 24-časovni nadzor. Može da kopira poruke koje šaljete ili primate, sakuplja vaše fotografije i snima vaše pozive. Može vas tajno snimati kamerom vašeg telefona ili aktivirati mikrofon da bi snimao vaše razgovore. Potencijalno može da utvrdi gde se nalazite, gde ste bili i koga ste sreli.
Ovako funkcioniše Pegazus, hakerski ili špijunski softver koji je razvila, plasirala na tržište i licencirala vladama širom sveta izraelska kompanija NSO Group. Studenti u blokadi kažu da su bili meta napada upravo ovim softverom.
U avgustu 2023. godine, neposredno uoči početka predizborne kampanje, na telefon Igora Božića, u tom trenutku direktora programa N1 Srbija, instaliran je upravo Pegazus. Da je bio meta ove vrste nadzora saznao je tek godinu dana kasnije.
„Teško je opisati osećaj kada shvatite da je neko mogao da prati praktično svaki vaš korak“, piše Božić za Novu.rs. „Pegazus omogućava pristup elektronskoj pošti, porukama, fotografijama, dokumentima i kontaktima. Može da otkrije sa kim razgovarate i ko su vam izvori, čime nisu ugroženi samo novinar i njegova privatnost već i bezbednost ljudi koji su mu poverili osetljive informacije. Softver može neprimetno da uključi mikrofon i sluša razgovore u prostoriji ili da aktivira kameru i prati šta radite.“
I kada su novinarke BIRN-a bile izložene istom softveru, iz same firme koja ga pravi su rekli da njihove proizvode koriste isključivo „državne obaveštajne i policijske agencije u borbi protiv kriminala i terorizma“. U pismu upućenom Amensty International-u, NSO Group je navela da se svi njihovi sistemi „prodaju isključivo proverenim državnim korisnicima“.
Nulti dan
Inficiranje Pegaz virusom moguće je i putem takozvanih napada „nultog klika“, koji ne zahteva nikakvu interakciju vlasnika telefona. Ovi napadi često iskorišćavaju ranjivosti „nultog dana“, što su nedostaci ili greške u operativnom sistemu za koje proizvođač mobilnog telefona još uvek ne zna i stoga ih nije mogao popraviti, piše Gardijan.
Tako je 2019. WhatsApp otkrio da je softver NSO-a korišćen za slanje zlonamernog softvera na više od 1.400 telefona iskorišćavanjem ranjivosti nultog dana. Jednostavnim upućivanjem WhatsApp poziva ciljanom uređaju, zlonamerni Pegaz kod instaliran je na telefon, čak i ako meta nikada nije odgovorila na poziv.
Nedavno je NSO počeo da iskorišćava ranjivosti u Apple-ovom iMessage softveru, dajući mu pristup stotinama miliona ajfona. Iz kompanije Apple tvrde da kontinuirano ažuriraju svoj softver kako bi sprečili takve napade.
Studenti u blokadi posetili jug Kosova: Ljudi govore o nesigurnosti, ali i odlučnosti da ostanu
Kako pronaći Pegazus
Tehničko razumevanje Pegazusa i načina pronalaženja tragova koje ostavlja na telefonu nakon uspešne infekcije, poboljšano je istraživanjem koje je sproveo Klaudio Gvarnijeri, koji vodi berlinsku Bezbednosnu laboratoriju Amnesti internešenela.
„Stvari postaju mnogo komplikovanije za mete da ih primete“, rekao je Gvarnijeri za Gardijan.
Tamo gde ni napadi fišingom ni napadi sa nultim klikom ne uspevaju, Pegazus se može instalirati preko bežičnog primopredajnika koji se nalazi u blizini mete ili, prema brošuri NSO-a, jednostavno ručno ako agent može da ukrade telefon mete. Zato se ne preporučuje davanje telefona policiji ako je ikako moguće pri privođenjima tokom protesta.
Advokati NSO-a tvrdili su da je tehnički izveštaj Amnesti internešenela pretpostavka, opisujući ga kao „kompilaciju spekulativnih i neosnovanih pretpostavki“. Međutim, nisu osporili nijedan od njegovih specifičnih nalaza ili zaključaka.
Jedan od najznačajnijih izazova koje Pegazus predstavlja novinarima i braniocima ljudskih prava je činjenica da softver iskorišćava neotkrivene ranjivosti samog telefona, što znači da čak ni obavešteni korisnici ne mogu da spreče napad.
Država verovatni nalogodavac
Igor Božić piše da je za novinara posebno poražavajuća pomisao da je država možda imala pristup svemu što je trebalo da ostane zaštićeno – komunikaciji sa kolegama, sagovornicima i izvorima, kao i razgovorima koji nemaju nikakve veze sa poslom.
„Posle takvog saznanja počinjete da preispitujete svaki razgovor i da razmišljate da li ste, bez svog znanja, ugrozili nekoga ko vam je verovao“, kaže on.
Forenzičku analizu njegovog telefona uradili su stručnjaci Amnesty International-a. Utvrdili su da je Pegazus bio aktivan na uređaju 13 dana, sve dok nije ažurirao operativni sistem, čime je ranjivost preko koje je telefon bio zaražen zatvorena.
Prema navodima same kompanije NSO Group, Pegazus se ne prodaje privatnim licima i kompanijama, već isključivo državnim institucijama. Zbog toga je teško zamisliti da je iza napada na Božića mogao da stoji bilo ko drugi osim neke državne strukture. Procene govore da pojedinačno instaliranje takvog softvera može da košta između 50.000 i 100.000 evra. Neko je, dakle, smatrao da je vredno potrošiti toliki novac kako bi pratio novinara i direktora nezavisnog medija uoči izborne kampanje, zaključuje Božić.
