Пише: Лука Радоњић
Одлуком да му медији у реалном времену преносе сваки корак у овим обиласцима села и вароши, Вучић је добио и ефекте које је желио, и које није. Али му је ризик био неопходан јер његови медији имају лимит што се публике тиче, и потребан му је продор на мреже. Зато најважнији ефекат који су његови тимови жељели да постигну је да он лично буде у центру пажње – и у медијима, и на мрежама, и не само на једној, него и на другој страни медијског спектра.
Идеја о Покрету за народ и државу није заживјела, а маркетиншки је потпуно пропала у судару с појавом масовног покрета с друге, студентско-народне, стране. Култ СНС-а као странке и организације далеко је од некадашњег, чему је објективно кумовао и сам Вучић понављањем приче како „без њега не могу ништа”.
Лука Радоњић: Вучић, Црна Гора и манипулативни наративи за потребе избора у Србији
А и да није, већ дуже вријеме нема ту ништа ново. Комуникација СНС-а је постала превише агресивна, ботовска, више личе на борбену формацију преторијанског карактера него на организацију која је раније доминирала корпоративним политичким маркетингом. За то вријеме, с друге стране, појавили су се „пленуми” и „зборови”. Уз све нападе и критике, објективне и необјективне, представљали су организациону новост и освјежење за антирежимску страну. И добили су пажњу грађана и медијску атрактивност производњом великог броја догађаја: протеста, акција, масовних и мањих скупова, уз подршку странака које су безрезервно стале уз студентски покрет.
У таквој ситуацији у сусрет могућим изборима, Вучић је, очекивано, све карте ставио на потпуни персонални маркетинг, очекујући да изведе медијску хипнозу: да се прати сваки његов покрет, гримаса, мимика, уздах. Па да се то онда дијели, критикује, анализира, и тако редом, док се вријеме за кампању (кад год избори да буду) немилице троши, и са идејом да активности његових конкурената буду на маргини медијске оптике.
Да ли то значи да је све у преносима намјештено? Није све. Нема тог мастер-мозга за кампању који може у предност да претвори расправу са бабом око пара (дао сам – ниси дао), расправу са чичом око моста, и бројне критике па и оптужбе које су се у преносу чуле. Сем тога, како је већ примијећено, човјек неријетко изгледа као „господар глади” или краљ из феудалног доба од чије милости и воље зависи сеоски пут или мостић, у сред 2026. године.
Лука Радоњић: Српска војска није бјежала него је остварила славне побједе
Једна од грађанки поставила му је питање: „Чему служе министри и сви остали, ако Ви желите или морате све да радите?”. И то је кључна тачка ризика, Ахилова пета овакве АВ кампање. И уједно шанса за антирежимски фронт предвођен студентском листом, да на тоталну персонализацију одговори логиком заједнице. И логиком државе. И да врате у фокус сопствене активности, а у кампању на те теме, укључе медијски атрактивне људе, који имају публику, продор и домет, ако мисле да се супротставе инвазији видео-исјечака Вучићевих наступа.
