Film „Kazablanka“ sa Hemfrijem Bogartom i Ingrid Bergman u glavnim ulogama, premijerno je prikazan 26. novembra 1942. Nemci su ga videli deset godina kasnije, ali cenzurisanog, bez rata, nacista i koncentracionih logora.
Kada je pre 80 godina počeo da se prikazuje, niko nije ni slutio da će „Kazablanka” postati jedan od najuspešnijih filmova u istoriji.
Snimljen je u produkciji Vorner Bros-a juna i jula ratne 1942. u SAD, skoro isključivo u studiju, i koštao je milion dolara. 1944. je bio nominovan za osam Oskara, osvojio je tri: za najbolji film (Hal B. Valis), najbolju režiju (Majkl Kertis) i najbolji adaptirani scenario (Džulijus i Filip Epštajn, Hauard Koh).
Film je zasnovan na drami Mareja Berneta i Džoan Alison iz 1940. „Svi dolaze kod Rika“ (Everybody Comes to Rick’s), koja nije bila igrana u pozorištu pre nego što je ekranizovana. Autori su dramu napisali posle putovanja po Evropi 1938. u okviru kojeg su bili i u Beču posle anšlusa, dakle u vreme kada su nacisti već uveliko bili na vlasti, vršili teror i pogrom jevreja.
Emigranti i nacisti kod Amerikanca Rika
„Kazablanka” govori o emigrantima iz Evrope koji su pobegli od nacističkog režima u severnu Afriku, tada pod Višijevom Francuskom. Da bi se zaobišla odbojnosti polovine Amerikanaca prema Jevrejima, poreklo većine izbeglica se ne pominje – a ni reč Jevreji. Pritom su većina statista i glumaca i sami bili izbeglice iz Evrope i delom Jevreji.
U lučkom gradu Kazablanci se sastaju u lokalu „Rikov američki kafe“ nadajući se da će se domoći viza i otputovati u neutralni Lisabon, a odatle brodom do Sjedinjenih Država.
U toj atmosferi se odvija i ljubavna priča između Amerikanca Rika (Hemfri Bogart), vlasnika istoimenog noćnog kluba, bivšeg španskog borca i kako sam kaže, pijanca – i Ilze Lund (Ingrid Bergman), supruge čuvenog pripadnika češkog pokreta otpora Viktora Lasla, koji je u bekstvu od nacista.
Film i stvarnost
Vorner Bros je bio jedini holivudski studio koji se od početka rata u svojim filmovima otvoreno pozicionirao protiv Hitlera i nacista – i lobirao za ulazak SAD u rat. Jer, SAD su se držale po strani, sve dok im 7. decembra 1941. Japanci nisu bombardovali bazu Perl Harbur na Havajima. Japanu je objavljen rat, a Japan, Nemačka i Italija su odgovorili svojom objavom rata. SAD su 1. januara 1942. pristupile antihitlerovskoj koaliciji Velike Britanije i Sovjetskog Saveza.
Početkom novembra 1942, na obalu severne Afrike, tada još francuskih kolonija Alžira i Maroka, iskrcali su se britanski i američki vojnici – a lučki grad Kazablanka iznenada je dospeo na naslovne stranice.
Vorner Bros je očigledno želeo da iskoristi tu ogromnu pažnju i – na brzinu, ispočetka samo u jednom bioskopu u Njujorku, počeo sa projekcijom istoimenog filma, mada je to trebalo da se desi par meseci kasnije.
Film Kazablanka i dvoje glavnih glumaca doživljavaju neverovatan uspeh. Ipak, Ipak, Vorner Bros nije dopustio prikazivanja u bioskopima širom SAD – to je krenulo tek 23. januara 1943.
Za to je postojao politički razlog. Jer, tokom Drugog svetskog rata Kazablanka nije bila samo stecište ratnih izbeglica, već i mesto tajnog susreta predsednika SAD Ruzvelta i britanskog premijera Čerčila od 14. do 24. januara 1943. Staljin je odbio da učestvuje, a prisutan je bio i Šarl de Gol. Tajni sastanak u Kazablanki imao je za cilj da koordiniše i pogura vojne operacije saveznika u Evropi – na njoj je dogoveno da se Drugi svetski rat može završiti samo uz bezuslovnu kapitualciju Nemačke.
Pošto su Ruzvelt i Džek Vorner bili prijatelji, moguće je da je Vorner Bros sačekao da se konferencija skoro privede kraju pre nego što je „Kazablanku“ lansirao u sve američke bioskope.
U zapadnoj Nemačkoj – cenzurisana verzija
Nemačka filmska publika je mogla da vidi „Kazablanku“ tek 1952. sedam godina po završetku rata – ali i tada u cenzurisanoj verziji, skraćenoj za 25 minuta.
U ovoj verziji nema nacista i Drugog svetskog rata. Kazablanka je bila obična romansa, a ne film protiv nacista i kolaboratorskog Višijevskog režima. A od Čeha Viktora Lasla postao je Norvežanin Viktor Larsen – koji nije bio član pokreta otpora i begunac iz koncentracionog logora, već atomski fizičar, koji je pobegao iz zatvora zahvaljujući misterioznom delta zračenju koje je izumeo i kojeg ne love nacisti – već interpol.
Tek 5. oktobra 1975. javni servis ARD je emitovao neskraćenu i novosinhronizovanu verziju koja je poznata do danas.
Prema Norbertu F. Peceltu, autoru knjige „Kazablanka 1943” (2017), nemački ogranak Vorner Brosa, koji je skratio film, očigledno nije hteo da podseti Zapadne Nemce na njihovu nacističku prošlost usred ekonomskog čuda.
Film je prvi put prikazan na televiziji u Istočnoj Nemačkoj 6. septembra 1983. godine.
Izvor: Dojče Vele
