U jeku priprema za rušenje Njegoševe kapele na Lovćenu odvažni intelektualci pripremili su 1971. godine dvobroj (27/28) časopisa Umetnost, kako bi još jednom uputili apel da se odustane od bezumnog rušenja Njegoševog amaneta. Međutim, ovaj broj časopisa ubrzo je od strane tadašnjih komunističkih vlasti zabranjen. Zahvaljujući sačuvanim primjercima, pola vijeka nakon rušenja kapele (1972) objavljeno je, u saizdavaštvu Matice srpske – Društva članova u Crnoj Gori i beogradskog Službenog glasnika, fototipsko izdanje spomenutog dvobroja, koji je ostao upamćen pod nazivom „Sumrak Lovćena“, a po slici Petra Lubarde.
Ovdje donosimo predgovor odvažnih priređivača: Dejana Medakovića, Živorada Stojkovića i Lazara Trifunovića.
„Da podizanje spomenika ličnostima koje su oličenja najviših, najdubljih tragova u sudbini svoga naroda, može pokrenuti neka osnovna pitanja ne samo estetska već i istorijska, moralna, duhovna primer je zamena Njegoševe crkvice za Meštrovićev mauzolej na Lovćenu. Između nadležnih da odlučuju i pozvanih da ocenjuju najpre valjanost same zamene postojećeg, a zatim vrednosti narušenog spomenika, došlo je do podvojenosti već i u samom jeziku razloga, činjenica, namera. Započeta pre dvadeset godina polemika oko izgradnje Meštrovićevog mauzoleja na Lovćenu predstavlja, naročito u poslednjih deset godina najznačajniju debatu koja se vodila oko jednog spomenika.
U njoj je učestvovao veliki broj stručnjaka i kulturnih radnika, koji su izneli različita, pa i dijametralno suprotna gledišta. obzirom da je ona pokrenula suštinska pitanja iz oblasti estetike, teorije umetnosti i kulturne istorije, redakcija časopisa Umetnost odlučila je da u ovome dvobroju sakupi sav taj inače rasuti i teško pristupačni materijal, kako bi ga sačuvala od zaborava. Budućnost kojoj ostavljamo naša dela i naše savesti, odlučiće ko je u ovom „slučaju“ bio u pravu. na tu odluku ne možemo uticati ni našim imenima, ni našim autoritetima. Zbog toga smo se, kao priređivači ovog broja, trudili da sakupimo sve materijale koji osvetljavaju proces nzgradnje Meštrovićevog mauzoleja na Lovćenu i da bez komentara prenesemo sva mišljenja.
U tom cilju se izdavač našeg časopisa, Turistička štampa, obratio Odboru za podizanje spomenika s molbom da nam ұstupi svoje materijale, ali ni do danas nikakav odgovor nije stigao. Bez te pomoći mi ne znamo da li još ima važnih dokumenata, ali sve ono bitno do čega smo zahvaljujući našim saradnicima došli sa velikim naporom i što je u bilo kom obliku dostupno javnosti, nalazi se u ovoj knjizi. Međutim, pažljivi čitalac će opaziti da postoje neke praznine: nema službene odluke vlade NR Crne Gore o podizanju spomenika na Lovćenu, nema imena stručnjaka koji su predložili da se taj posao poveri Ivanu Meštroviću, nema mišljenja stručne komisije koja je prihvatila Meštrovićev projekat, ni njenih razloga i objašnjenja, nema nikakvih širih stručnih pozitivnih ocena ovog spomenika, na kojima bi se temeljima odluka za njegovo izvođenje.
Da li takvih dokumenata nema jer ih nismo našli, ili njih nije ni bilo nismo u stanju da odgovorimo sa sigurnošću. Dokumenti su izloženi hronološkim redom sa minimalnim odstupanjima, kako bi se neki problemi tematski povezali i podeljeni su u tri dela. Prvi, Sudbina Lovćena, ilustruje vreme od podizanja kapele 1845. do poziva Meštroviću da izradi svoj projekat. u detaljno navođene građe iz ovog perioda nismo ulaznli, jer je ona već jednom sakupljena i objavljena u knjizi „Njegoš i Lovćen“ dr Ljubomira Durkovića-Jakšića, čijim smo se izvorima koristili. Drugi deo ,Sumrak Lovćena, prikazuje u širokom i opširnom izboru dokumenta i materijale od 1952. do naših dana. Iz ove grupe izostavili smo ono nekoliko tekstova, koji fragmentarno dodiruju problematiku lovćenskor mauzoleja, a pokreću pitanja koja nisu od interesa za našu temu. Svi tekstovi prenose se bez pravopisnih nntervencija, da bi u svemu zadržali svoju autentičnost. Pripremajući ovaj deo, pošlo nam je za rukom da dođemo i do tekstova koji se ovde prvi put obelodanjuju, na čemu se posebno zahvaljujemo autorima.
Treći deo – ,Lament za jednog pesnika, sadrži poetske i prozne radove, koji su u bilo kojoj formi inspirisani Lovćenom i izgradnom mauzoleja. Taj deo, taj odjek u stvaralaštvu najubedljivije govori koliko su događaji oko Lovćena i stodvadesetogodišnjice Njegoševe smrti učinili da dobijemo i neke od najpotresnijih strofa našeg posleratnog pesništva. Čitajući ova dokumenta u mirnoj i stišanoj atmosferi, čitalac će sam moći da stekne svoj sud o vrednosti svih mišljenja i o valjanosti odluka koje su donete. Naša sugestija i pomoć nisu potrebni. Predajući ovu knjigu javnosti u času kad su svi polemički argumenti izneti, verujemo da ona može doprineti daljem smirenom razmišljanju o ovom tako složenom problemu savremene jugoslovenske umetnosti i kulture.“
Beograd, 1. novembar 1971.
