U oktobru je inflacija još jednom probila očekivani maksimum i stigla do 15 odsto u Srbiji, a u nekim evropskim zemljama je već uveliko prešla psihološku granicu od 20 odsto.
U Evropskoj uniji indeks potrošačkih cena dostigao je 10,6 odsto, a u evrozoni 10,7 odsto što je najviše u poslednjih 40 godina.
I izgleda da ne posustaje uprkos početnim najavama centralnih banaka da je to samo prolazna pojava i da će se ubrzo vratiti u normalu.
Narodna banka Srbije je u poslednjem izveštaju o inflaciji ocenila da će rast cena ostati visok i u poslednjem tromesečju ove i početkom naredne godine, a da će do pada inflacije doći tek u drugoj polovini naredne godine.
U Evropskoj uniji najviša inflacija zabeležena je u Baltičkim zemljama. U Estoniji je inflacija u oktobru dostigla 22,5 odsto, Litvaniji 22,1 odsto, a u Letoniji 21,7 odsto.
Društvu zemalja sa rastom potrošačkih cena većem od 20 odsto pridružila se i Mađarska sa 21,9 odsto.
Ipak rastu evropske inflacije najviše su doprinele najveće ekonomije Nemačka i Italija.
Nemačka je zabeležila inflaciju u oktobru 11,6 odsto, a Italija 12,6 odsto.
U našem regionu najveći cenovni udar pogodio je S. Makedoniju. Inflacija je u oktobru u ovoj zemlji dostigla 19,8 odsto. U BiH je indeks potrošačkih cena kojim se meri inflacija u oktobru stigao do 17,4 odsto, u Crnoj Gori 16,8 odsto.
Najmanju inflaciju u regionu i među najmanjim u Evropi ima Albanija, svega 8,3 odsto.
Dok je u EU glavni motor inflacije energija koja je oskupela za 41,5 odsto na godišnjem nivou, u balkanskim zemljama glavni doprinos dala je hrana.
U EU u oktobru su hrana, alkohol i duvan poskupeli na godišnjem nivou 13,1 odsto.
Sveža neprerađena hrana poskupela je za 15,5 odsto, a procesirana hrana, alkohol i duvan 12,4 odsto.
S druge strane, skoro da nema balkanske zemlje gde hrana nije poskupela za više od 20, a ponegde i 30 odsto u odnosu na oktobar prošle godine.
U Srbiji je hrana poskupela 22,9 odsto međugodišnje, a sudeći prema oceni Narodne banke cene povrća će nastaviti da rastu. Doduše, rast cena prerađene hrane trebalo bi da uspori zbog visoke osnovice cena mesa od prošle zime.
Troškovi stanovanja, struje, gasa i vode u Srbiji povećani su u odnosu na prošli oktobar za 17,9 odsto, čemu su najviše doprineli poskupljenje struje i gasa u avgustu i septembru.
Već imamo najave da će i jedno i drugo poskupeti dodatno od januara za desetak odsto.
Deluje da je najdramatičnija situacija u Severnoj Makedoniji gde je godišnji rast cena hrane dostigao 31,2 odsto u oktobru. Ctanovanje i komunalije su skuplje 19,8 odsto.
Hrana u BiH je poskupela 25,9 odsto, a komunalije 22,9 odsto. U Crnoj Gori je situacija slična sa skupljom hranom za 22,9 odsto, dok su struja, gas i stanovanje skuplje za 17,9 odsto.
Albanija je jedna od zemalja koja uopšte nije podizala cene električne energije od početka krize, pa je rast troškova stanovanja, gasa i struje svega 3,6 odsto na godišnjem nivou. I hrana je u ovoj zemlji poskupela ispod proseka, 14,6 odsto, pa je ukupna inflacija 8,3 odsto.
Izvor: Danas
