Све што није ваљало у Шпанији, најбољем играчу свих времена, Дијегу Арманду Мардони вратило се у Мексику 1986. Било је то посљедње свјетско такмичење са изразитим јунаком који је почео бриљантно и који је све гурао и изгурао до краја. Никада ни на једном мундијалу послије Максика није тако убједљиво засијала нечија звијезда, као Марадона у тиму Аргентине тада.
Дијего Марадона, од понора у Шпанији 82. до самог врха 1986. у Мексику!
Недјеља, 09. октобар 2022.г. пише: Оливер Јанковић
Легенда каже како је још 1978.г. малољетни Дијего Марадона плакао што га није било на списку репрезентативаца за мундијал који се играо у Аргентини. Међутим, на првенство у Шпанији 1982.г Аргентинац је дошао као велика звијезда и очекивало се да управо његова посебност допринесе одбрани титуле свјетског првака. „Гаучоси“ су почели киксом против Блегије (0:1) на отварању првенства, али су се брзо консолидовали и баш Мародониним головима избацили Мађарску и Ел Салвадор, па прошли у другу фазу такмичења.
Међутим, тамо их је чекала, по многима, најбоља репрезентација Бразила икада (Сократес, Фалкао, Зико, Жуниор, Едер…) и нестварно надахута Италија предвођена Паолом Росијем. Многи од њих више нијесу живи, па ни славни Аргентинац који се од тог мундијала опростио поразом од Бразила (1:3) и црвеним картоном који је зарадио пред крај утакмице. Услиједио је један од најбољих мечева на мундијалима икада: Италија је хет-триком Росија побједила Бразил са 3:2. Италијани су водили два пута, Бразил два пута стизао, али били су то нестварни дани нападача Јувентуса. Паоло Роси је најприје трећим голом докрајчио Бразил из бајке, а потом је са два гола у полуфиналу поразио Пољску Боњека, Смоларека, Шармаха, Латоа. Није стао ни у финалу. Од три италијанска гола дата Њемцима за трећу титулу првака свијета, Росијев је био први!
Све што није ваљало у Шпанији, најбољем играчу свих времена, Дијегу Арманду Мардони вратило се у Мексику 1986. Било је то посљедње свјетско такмичење са изразитим јунаком који је почео бриљантно и који је све гурао и изгурао до краја. Никада ни на једном мундијалу послије Максика није тако убједљиво засијала нечија звијезда, као Марадона у тиму Аргентине тада. У групи лако са детронизованом Италијом и ремек-дјело од гола баш против Италијана. Потом, преко Уругваја до епохалног четврт-финала против Енглеске. Освета за Фокландски рат, Божија рука, и – најљепши гол у историји свјетских првенстава, када је Марадона по други пут затресао мрежу Енглеза.
Услиједило је полуфинале и два изузетна Мерадонина гола против Белгије, а онда тешко рвање са Њемачком у финалу на стадиону Ацтека. Рвање које је окончано луцидним пасом Марадоне са средине терена према Буручаги. А Буручага, поред Шумахера шаље лопту у вјечност, за другу свјетску титулу Аргентине!
У суботу 15. октобра: Њемачка изнад свих у Италији, и неки нови Бразил на мундијалу у САД 1994.
