Округли сто посвећен познатом историчару др Новици Ракочевићу (1927–1998), једном од најзначајнијих истраживача политичке историје Црне Горе у XIX и почетком XX вијека, уприличен је у Историјском институту УЦГ.
Скуп је отворио директор Института др Раденко Шћекић, који је у поздравној ријечи подсјетио на научни и професионални допринос др Ракочевића развоју историографије у Црној Гори. Након уводног обраћања, о лику и дјелу овог истакнутог научника говорили су др Жарко Лековић и мр Филип Вучетић, осврнувши се на његову методологију, историјски приступ и значај његових радова за проучавање периода Књажевине и Краљевине Црне Горе.
Др Жарко Лековић посебан фокус ставио је на постхумно објављену књигу др Новице Ракочевића „Вријеме књаза и краља Николе 1878–1918. године“, која представља круну његовог дугогодишњег истраживачког рада.
Након више од двије деценије Архитектонски факултет УЦГ у савременом простору од 5.000 квадрата
Др Новица Ракочевић оставио је дубок траг у црногорској историографији као један од највећих стручњака за политичку историју Књажевине и Краљевине Црне Горе, као и као један од најбољих познавалаца личности и дјела књаза и краља Николе Петровића Његоша.
Рођен 1927. године, Ракочевић је био учесник НОБ-а од 1943. По завршетку рата студирао је историју и дипломирао 1952. године на Филозофском факултету у Загребу. Радио је као наставник историје у Колашину, Котору и Бијелом Пољу, а од 1959. године био је запослен у Историјском институту у Подгорици. Докторирао је 1965. године на Филозофском факултету у Београду, са дисертацијом „Црна Гора под аустроугарском окупацијом 1916–1918. године“.
Током богате научне каријере, др Ракочевић је објавио бројне радове у домаћим и међународним часописима, као и неколико капиталних монографија које су трајно обиљежиле црногорску историографију: „Црна Гора и Аустро-Угарска“, „Црна Гора у Првом свјетском рату“, „Политички односи Црне Горе и Србије 1903–1918“ и „Црногорска народна скупштина 1906–1914“.
Округли сто је, поред научног карактера, имао и свечану димензију, као израз поштовања према човјеку чији је научни рад оставио неизбрисив траг у историјском памћењу Црне Горе, тако да су се на њему могле чути и дирљиве ријечи чланова његове породице који су евоцирали сјећања на Ракочевића.
Извор: УЦГ
