Пише: Душан Михајиловић
У вероватно најтрауматичнијој седмици најтрауматичније сезоне у осамдесетогодишњој историји, навијачи кошаркашког клуба Партизан су у вечност испратили архитекту шампионског (стваралачког и етичког) ДНК-а, поздравили повратак првог странца капитена у клупској историји, трећи пут у сезони славили против градског ривала… и представили јединствену монографију – „Првих 80 година“.
Дело Владимира Сибиновића и Миленка Јањића је капитални издавачки подухват на пола пута између енциклопедије и билдунгсромана. Књига представља Партизанов „животопис на 380 страна и описује развојни пут од почетака из пепела, крви и блата Народноослободилачког рата, преко новобеоградске „Хале спортова“, Београдских Кошаркашких Свечаности, егзила Фуенлабраде, до трофејног гиганта, који је свима знан и вероватно највољенији кошаркашки клуб источно од Бостона.
Може да се пазари у Партизановом шопу за девет хиљада динара, а то нису неке паре кад се зна шта је унутра.
Кућа славних
У првом полувремену представљања монографије, у Малој Арени, уочи евролигашког меча са Басконијом, у првом реду публике било је упражњено место за човека који је индиректно исписао око 40 одсто садржаја ове књиге.
Мимо аплауза за Дулета, Ребу, Прају, Хариса, Милоја и друге одсутне, догодило се јавно окупљање ретко виђено. Ходајући Hall of Fame, који на леђима носи историју клуба и континуитет врхунске кошарке на овим просторима. Од Кићановића до Салета Ђорђевића, од Мишка Марића до Миће Берића, од Радошевића до Вилфана, Фарета „Генерала“ и Саше Павловића… до Александра Џикића и многих других. Тај списак великана никако не стаје у кратки текст, па ћу овде престати да их набрајам.
По речима једног од аутора, сви који су обукли дрес КК Партизан подигли су се у ранг суперхероја, независно од броја трофеја или репрезентативних наступа које су убележили.
У истраживачком смислу, монографија Партизановој и широј публици отвара нове слике и увиде. Чак и они који добро памте све, сазнаће неке пикантне детаље са клупске турнеје по Француској (зима 1952-53.), више о Баћи из Џексонвила или податак да је стрелац прве тројке у историји Партизана (после ОИ ’84 у Лос Анђелесу) био Тоза Зоркић.
Слободан Владушић: Требају ли Звезди и Партизану страни кошаркаши?
Тематски, ово је прва публикација која свеобухватно обрађује Партизанову кошаркашку историју у 21. веку. Жанровски, као што је већ напоменуто, сместила се у међупростору између луксузне енциклопедије (избор са више од 500 изврсних фотографија!) и уметничког дела…
Аутори Сибиновић и Јањић припадају различитим генерацијама љубитеља кошарке, али су за потребе ове стилске вежбе одиграли савршен пикенрол. Захваљујући лектури и коректури Марка Ловрића, њихова игра у транзицији је течна.
Иако се може конзумирати и на прескок, елегантно преноси радњу из домена усменог предања и аналогне архивске грађе до наших дана, набијених дигиталним садржајем, статистиком и модерном кошаркашком терминологијом.
Сви резултати и кошеви икада
Важно у данашње доба јурњаве – књига је резултат 16 месеци темељног и одговорног рада. Резултат без патоса, псеудо-историје, розе шљокица и лажне позлате.
Историја великог Партизана сазидана је подједнако и од Гана и од Кецмана. Аутори се не скривају од „трауме зване Бурса“, ни од „проклетства Смита Нолана“. „Четворокораци“, „харизматични Италијан“, „изневерени договори“, „невидљиви противници“… све је то у овој књизи, и све је то Партизан.
Поред двојице аутора и лектора, посебне честитке (и захвалност навијача) заслужују педантни статистичари Драган Мартиновић и Огњен Мариновић, који су обезбедили најобухватнији регистар Партизанових кошаркаша, утакмица и резултата.
Најлепше ствари настају из несебичне, фанатичне љубави, посвећености, енергије „обичних навијача“. И Дуле би сигурно био поносан на то шта је и кога је оставио иза себе.
Извор: Време
