Просечан очекивани животни век у земљама Европске уније (ЕУ) растао је током последње деценије све до 2019. године, када је достигао 81,3 године, али се од пандемије коронавируса смањио за годину дана. Тако је у 2021. години просечан животни век у ЕУ био 80,1 година. Србија се налази у групи земаља у којима је животни век приметно краћи, јер наши суграђани живе у просеку седам година краће у односу на ЕУ.
У Београдском региону очекивани животни век износио је 73,8 година, у региону Шумадије и Централне Србије 72,9, у Војводини 72,6, у региону Јужне и Источне Србије животни век је још краћи 71,9 година, показују подаци Еуростат-а.
Од земаља у региону очекивани животни век у Северној Македонији у 2021. години износио је 73,2 године, у Црној Гори 73,8, у Хрватској 76,7, у Словенији 80,7 година.
Према подацима Еуростат-а, животни век мушакраца у Србији износи 70,8 година, док жене живе шест година дуже (76,8 година).
Очекивани животни век жена у ЕУ износио је 82,9 година, што је за 5,7 година дуже него за мушкарце, који су у просеку износили 77,2 године.
Највећа разлика у дужини животног века забележена је у Летонији, где је очекивани животни век жена био 9,8 година дужи од животног века мушкараца.
Од земаља ЕУ, жене су најдуговечније у Шпанији, пошто је највећи очекивани животни век при рођењу у Мадриду износио 88,2 године, а затим следи пет других региона у Шпанији.
Осим Шпаније, следећи најдужи очекивани животни век жена важи за регион Рона-Алпе у Француској и у Италији у Трентину (оба региона по 86,7 година).
Најдужи очекивани животни век при рођењу за мушкарце 2021. године 82,8 година, у Финској (у острвском региону Аланд). Затим, у два шпанска региона, у Мадриду (82,2 године), Стокхолму (82,1 година) и на северу Европе, Смаланд мед оарна (81,9 година).