Александар Вулин рекао је, одговарајући Јакову Милатаовићу, да ко неће „српски свет добиће Велику Албанију“. Подсетимо се, тим поводом, како смо у последњих пет година до те реалности – Велике Албаније, дошли.
Године 2018. тада министар војни, Александар Вулин, написао је ауторски текст за Печат (у електронском облику сачуван на сајту Факти). Уместо било каквог коментара најновије Вулинове изјаве, доносимо овде кратки извод из тог текста:
„Иницијатива председника Србије Александра Вучића да разговарамо и размишљамо о КиМ је акт изузетне политичке и личне храбрости.
Могу слободно да кажем да у протекла два века нико није имао храбрости да тако дубоко уђе у суштину косметског проблема. На томе треба да му будемо захвални, и за прилику коју смо добили, не да се о нама одлучује већ да одлучујемо. Ту храброст треба подржати и својим примером стати уз њу.
/…/
Трајно и сигурно разграничење између Срба и Албанаца мора да се успостави на простору Косова и Метохије, али процес разграничења и процес политичког завршетка не може да се оконча а да све није испуњено, договорено и завршено.
Подразумева се да Бриселски споразум, са свим његовим резултатима, мора бити најпре до краја спроведен, и формирање Заједнице српских општина и све остало.
Србија не може себи да дозволи уступање простора, ни политичког ни економског, не може себи да дозволи да се „Велика Албанија” ствара на њеним границама, а да њене границе одређују други. Зато морамо признати да ми не преговарамо и не разговарамо и не тражимо решење са Приштином. Ми решење тражимо, бар сада, са Тираном.“
Паметном доста.
Александар Живковић
