Aleksandar Vulin rekao je, odgovarajući Jakovu Milataoviću, da ko neće „srpski svet dobiće Veliku Albaniju“. Podsetimo se, tim povodom, kako smo u poslednjih pet godina do te realnosti – Velike Albanije, došli.
Godine 2018. tada ministar vojni, Aleksandar Vulin, napisao je autorski tekst za Pečat (u elektronskom obliku sačuvan na sajtu Fakti). Umesto bilo kakvog komentara najnovije Vulinove izjave, donosimo ovde kratki izvod iz tog teksta:
„Inicijativa predsednika Srbije Aleksandra Vučića da razgovaramo i razmišljamo o KiM je akt izuzetne političke i lične hrabrosti.
Mogu slobodno da kažem da u protekla dva veka niko nije imao hrabrosti da tako duboko uđe u suštinu kosmetskog problema. Na tome treba da mu budemo zahvalni, i za priliku koju smo dobili, ne da se o nama odlučuje već da odlučujemo. Tu hrabrost treba podržati i svojim primerom stati uz nju.
/…/
Trajno i sigurno razgraničenje između Srba i Albanaca mora da se uspostavi na prostoru Kosova i Metohije, ali proces razgraničenja i proces političkog završetka ne može da se okonča a da sve nije ispunjeno, dogovoreno i završeno.
Podrazumeva se da Briselski sporazum, sa svim njegovim rezultatima, mora biti najpre do kraja sproveden, i formiranje Zajednice srpskih opština i sve ostalo.
Srbija ne može sebi da dozvoli ustupanje prostora, ni političkog ni ekonomskog, ne može sebi da dozvoli da se „Velika Albanija” stvara na njenim granicama, a da njene granice određuju drugi. Zato moramo priznati da mi ne pregovaramo i ne razgovaramo i ne tražimo rešenje sa Prištinom. Mi rešenje tražimo, bar sada, sa Tiranom.“
Pametnom dosta.
Aleksandar Živković
