Видео инсталацијом „Београде добро јутро“ у Факултету драмских уметности славни филмски редитељ Желимир Жилник заузео је своје место у програму Октобарског салона, а за Танјуг поручује да млади аутори не треба да се ослањају на новац из фондова, већ да снимају, макар и андерграунд. Инсталација је састављана од два Жилникова остварења: „Београде добро јутро“ и „Лепе жене пролазе кроз град“
„Београде добро јутро“ има форнат телевизијске драме је прича о слободној филмској продуцентској групи која припрема, а затим и снима филм. Продуценткиња и редитељ су у сталном сукобу. Он поставља немогуће захтеве, а она, да би омогућила уметничке креације премашује буџет филма. Прича се завршава на суду…
Улоге у филму су остварили Снежана Никшић, Драган Катанић, Гордана Лукић, Предраг Ристић, Богдан Кахриман, Недељко Вопалка… Жилник за Танјуг каже да је седео са сјајним уредницима РТВ Београд, какв је био Мухарем Первић и рекао сам им да Југославију очекује креативно трансформисање након Титове смрти или назадовање и распад.
„Предложио сам им тему о филму научне фантастике који прати догађаје у Југославији 100 година након почетка борбе против фашистичког окупатора. Дакле, снимио сам филм о Југославији 2041. године. Обезбедили су ми врхунске глумце попут Љубе Тадића или Милене Дравић. Назвали смо га „Лепе жене пролазе кроз град“. Продуцентска кућа за коју су снимали Карановић и Марковић своје прве филмове, ушла је у ризик и снимили смо филм који није стандарду класичних научно-фантастичних филмова. Нисам имао ни знања ни технологију за тако нешто“ казао је Жилник.
Како каже, уредници телевизије су му сугерисали да избаци неке делове филма који су најоштрији у критици друштва. „Убедио сам их да тај филм остане такав, да га не скраћујемо на силу, а да ћу за телевизију снимити ново остварење о непослушној телевизијској екипи. Заправо о тешкоћама филмске екипе да уз помоћ јавних служби сними научно фантастични филм. Та идеја им се допала и тако је настало „Београде, добро јутро“ казао је Жилник и додао да и данас има осећај како је из целе авантуре извукао живу главу.
Славни редитељ чија су остварења обележила историју Југословенске кинематографије каже да млади аутори данас имају много изазова, попут извлачења из југословенског чвора. „СФРЈ је била најпрогресивнија држава у источној Европи. Економски најуспешнија и диполоматски најраширенија. По комфору живота за Бугарску или Румунију била је Америка. И данас ме питају шта се десило са Југославијом…Зато млади аутори и данас имају велики рудник тема и недоумица…Има Србија одличне младе ауторе чија дела разматрају те недоумице“ казао је Жилник.
За њега нема дилеме да млади редитељи не треба да губе време јер им дигитализација и данашња технологија омогућава да готово без ичије помоћи сниме филм.
„Може се снимати са малим екипама. Не треба да се ослањају на новац из фондова, већ да снимају, макар и андергарунд. Треба да се угледају на мене“ казао је Жилник.
Извор: РТВ
