Цена електричне енергије на тржиштима у континеталној Европи у понедељак је први пут прешла 600 евра по мегават-сату, а стручњаци истичу да на нагли раст цена највише утичу врло висока цена гаса и лоша хидролошка ситуација на читавом континенту.

На Балтичкој берзи струје просечна цена за Литванију је била рекордних готово 830 евра, а у једном тренутку је дошло до екстремног раста цене која је достигла 4.000 евра. Ова земља је позвала регулаторе Европске уније да реагују на тржишту електричне енергије, а у страху од још веће кризе, предузећа су затражила од владе да ограничи цену и извоз.
„Земљотресу“ на тржишту електричне енергије у Европи допринело је и саопштење „Гаспрома“ у којем руски гигант наводи да ће транспорт гаса Северним током бити обустављен од 31. августа до 2. септембра због планираних техничких радова. Рат у Украјини и европске санкције Русији подижу забринутост у погледу безбедности снабдевања гасом, што с друге стране подиже цену електричне енергије.
Рачуни за струју су се у многим земљама већ „усијали“ и пре почетка зиме. Европске државе покушавају да субвенцијама помогну грађанима, иако економисти оцењују да би повећање субвенција могло бити контрапродуктивно, јер би могло довести до још веће потрошње струје.
Државне субвенције ублажавају поскупљење
Грчка се, као и многе друге земље ЕУ, суочава с наглим повећањем рачуна за струју које је изазвано узлетом цена гаса. Kако преноси Ројтерс, министар енергетике Kостас Скрекас је данас изјавио да ће Грчка у септембру удвостручити субвенције за рачуне за струју на 1,9 милијарди евра, чиме ће наставити да пружа финансијску подршку уведену прошле године како би заштитила потрошаче од скока цена енергије. Субвенција ће износити 639 евра по мегават сату за месечну потрошњу струје по домаћинству у поређењу са 337 евра по мегават-сату у августу.
До краја идуће године норвешка електромрежа неће наплаћивати тарифе за пренос струје, док у Шведској најављују веће субвенције за струју како би заштитили потрошаче.
„Швеђани могу бити сигурни да ћемо подржати домаћинства и предузећа, посебно она која су најтеже погођена. Желимо да уведемо максималну цену електричне енергије, а то значи, најмање 30 милијарди шведских круна за рефундацију струје за домаћинствима“, рекла је премијерка Шведске Магдалена Андерсон.
Немачка индустрија која у великој мери зависи од гаса, произвођачи стаклених боца, челика, лекова, хемикалија, па чак и перионице веша, већ имају проблеме и стрепе од прекида рада. Kажу да су и пре бриселског договора о штедњи срезали потрошњу, а да им за прелазак на друго гориво треба време.
Извор: euronews.rs
