Cena električne energije na tržištima u kontinetalnoj Evropi u ponedeljak je prvi put prešla 600 evra po megavat-satu, a stručnjaci ističu da na nagli rast cena najviše utiču vrlo visoka cena gasa i loša hidrološka situacija na čitavom kontinentu.
Na Baltičkoj berzi struje prosečna cena za Litvaniju je bila rekordnih gotovo 830 evra, a u jednom trenutku je došlo do ekstremnog rasta cene koja je dostigla 4.000 evra. Ova zemlja je pozvala regulatore Evropske unije da reaguju na tržištu električne energije, a u strahu od još veće krize, preduzeća su zatražila od vlade da ograniči cenu i izvoz.
„Zemljotresu“ na tržištu električne energije u Evropi doprinelo je i saopštenje „Gasproma“ u kojem ruski gigant navodi da će transport gasa Severnim tokom biti obustavljen od 31. avgusta do 2. septembra zbog planiranih tehničkih radova. Rat u Ukrajini i evropske sankcije Rusiji podižu zabrinutost u pogledu bezbednosti snabdevanja gasom, što s druge strane podiže cenu električne energije.
Računi za struju su se u mnogim zemljama već „usijali“ i pre početka zime. Evropske države pokušavaju da subvencijama pomognu građanima, iako ekonomisti ocenjuju da bi povećanje subvencija moglo biti kontraproduktivno, jer bi moglo dovesti do još veće potrošnje struje.
Državne subvencije ublažavaju poskupljenje
Grčka se, kao i mnoge druge zemlje EU, suočava s naglim povećanjem računa za struju koje je izazvano uzletom cena gasa. Kako prenosi Rojters, ministar energetike Kostas Skrekas je danas izjavio da će Grčka u septembru udvostručiti subvencije za račune za struju na 1,9 milijardi evra, čime će nastaviti da pruža finansijsku podršku uvedenu prošle godine kako bi zaštitila potrošače od skoka cena energije. Subvencija će iznositi 639 evra po megavat satu za mesečnu potrošnju struje po domaćinstvu u poređenju sa 337 evra po megavat-satu u avgustu.
Do kraja iduće godine norveška elektromreža neće naplaćivati tarife za prenos struje, dok u Švedskoj najavljuju veće subvencije za struju kako bi zaštitili potrošače.
„Šveđani mogu biti sigurni da ćemo podržati domaćinstva i preduzeća, posebno ona koja su najteže pogođena. Želimo da uvedemo maksimalnu cenu električne energije, a to znači, najmanje 30 milijardi švedskih kruna za refundaciju struje za domaćinstvima“, rekla je premijerka Švedske Magdalena Anderson.
Nemačka industrija koja u velikoj meri zavisi od gasa, proizvođači staklenih boca, čelika, lekova, hemikalija, pa čak i perionice veša, već imaju probleme i strepe od prekida rada. Kažu da su i pre briselskog dogovora o štednji srezali potrošnju, a da im za prelazak na drugo gorivo treba vreme.
Izvor: euronews.rs
