Piše: Želidrag Nikčević
Baš sam ljut – na sebe i na Novu srpsku demokratiju.
Kako se toga nismo ranije sjetili?
Toliko teške borbe za prava Srba u Crnoj Gori, sa skromnim rezultatima, a evo, rješenje nam je svih ovih godina bilo pri ruci. Prosto kao pasulj, i genijalno.
Ankete, braćo i sestre! Ankete, a ne zvona i praporci!
Ma kakve vjerne pristalice i simpatizeri, kakvi mjesni i opštinski odbori, terenski rad i slične besmislice! Kakve stotine i hiljade požrtvovanih, samopregornih aktivista, kakvo sabiranje glasova na glupim izborima. I šta? U najboljem slučaju tričavih dvadesetak posto, pa onda još i obavezne, opterećujuće koalicije. Nema tu, braćo i sestre, spektakularnih životnih promjena, nema moralnog preporoda.
A ovako: naručiš i povežeš dvije-tri zgodne ankete – završen posao. Preostaje ti samo da zakažeš konferenciju, podvikneš i javnosti predočiš rezultate, istog časa srpski ne-prijatelji ima sve da priznaju i otpriznaju, trobojnom ćirilicom.
Nije važno što nikad nije bilo i što sad nema toliko realnih glasova. Pa šta ako ih nema? Važno je dobro podviknuti sa adekvatnih medijskih govornica.
Kao onaj Nozdrjov iz „Mrtvih duša“: kruži po guberniji, galami spontano, efektno i nekoristoljubivo, čak prizivajući hapšenje, kazne i batine.
Evo kako taj drevni tip marketinga ilustruje Nikolaj Vasiljevič:
– On je pokazao Pavlu Ivanoviču štalu za konje u kojoj su bili ve–li–čan–stve–ni konji.
– Pa, jesu, bili su, a sada ih nema, – začudio se Čičikov.
– Pa šta ako ih nema? Ali zato, KAKVI su to bili konji!
Ili, kao što je rekao Čerčil (prije nego što će izgubiti izbore): „Vjerujem samo u onu statistiku koju sam svojeručno falsifikovao“.
P.S.
Kad je Fjodor Karamazov poluozbiljno-poluizrugivački pitao starca Zosimu šta da uradi čovjek koji je odlučio da promijeni svoj život i krene putem moralnog preporoda, šta mu je starac odgovorio? „Počni od toga da nikad ne lažeš, posebno ne samog sebe“.
Izvor: Želidrag Nikčević/Fejsbuk
