Као демократска држава, Украјина је данас под двоструким ударом. Први, очигледни непријатељ је Москва, која већ дуго тежи да ову земљу врати у позицију марионете Кремља – обичне руске сатрапије. Али, како упозоравају посланици опозиције и активисти цивилног друштва, постоји и други, можда подмуклији и разорнији противник – унутрашњи ауторитарни заокрет актуелног руководства.
Већ месецима они упозоравају да кабинет председника Володимира Зеленског постепено преотима све више власти, слаби институције, укључујући и парламент, а противнике ућуткује дифамацијама, означавајући их као „руске агенте“ и спроводећи хајке.
Преломни тренутак, сматрају они, наступио је ове недеље када је председник Украјине Володимир Зеленски практично демонтирао две кључне антикорупцијске институције – Национални биро за борбу против корупције (НАБУ) и Специјализовано тужилаштво за борбу против корупције (САП) – које су, према наводима извора, све озбиљније истраживале највише државне функционере. Овај потез изазвао је прве масовне протесте широм земље од почетка руске инвазије 2022. године.
У Кијеву се испред председничког комплекса окупило више стотина људи, док су се групе ветерана, активних војника и грађана окупиле и у другим градовима, међу којима су Лавов, Одеса и Дњепар. И поред протеста, Зеленски је потписао нови закон којим се знатна овлашћења над НАБУ и САП преносе на политички постављеног државног тужиоца.
Један бивши министар у Зеленсковој влади, који је због страха од одмазде желео да остане анониман, изјавио је да је председник искористио тренутак јер зна да неће бити под притиском САД.
„Схватио је да ће НАБУ наставити да се приближава најближем кругу власти“, рекао је он, наводећи као пример истрагу о присвајању земљишта коју је НАБУ покренуо против бившег потпредседника владе Олексија Чернишова – што је, како каже, озбиљно уздрмало људе из врха режима.
„Ово је логичан крај процеса стезања шрафова изнутра. Нови наратив је једноставан: или си са Зеленским, или си руски шпијун,“ додао је анонимни извор.
Стив Бенон, бивши главни стратег Доналда Трампа и водитељ подкаста „War Room“, изјавио је за Политко да је, по његовом мишљењу, Зеленски направио паметан потез.
„Зна да га фракција МАГА покрета оптужује за крађу неколико милијарди. Више му одговара да Марџори Тејлор Грин и Вор Рум кукају о корупцији, него да заиста постоје независни истражитељи које он не контролише“, рекао је Стив Бенон.
Суочен са све већим притиском из ЕУ и од сопствених грађана, Зеленски је покушао да делимично ублажи ситуацију најавивши у свом обраћању да ће предложити нови закон којим ће се гарантовати независност антикорупцијских институција. Ипак, није појаснио шта то конкретно значи, а најава није умирила јавност, посебно јер је претходни закон потписао у журби.
Закон 12414: прекретница у борби против корупције
НАБУ и САП формирани су 2015. године на инсистирање Европске уније и тадашње администрације америчког председника Барака Обаме, управо с циљем да се у Украјини успоставе снажни, независни органи за борбу против корупције. Њихов мандат био је да истражују и највише функционере, независно од политичке воље власти.
Међутим, Закон бр. 12414, који је Зеленски потписао након што је муњевито прошао кроз Верховну раду, сада укида ту независност. Закон даје државном тужиоцу овлашћење да издаје налоге НАБУ и САП-у и да њихове случајеве преусмерава тужиоцима под сопственом контролом – чиме се бришу механизми заштите од политичког мешања.
Иако је Зеленски у још једном обраћању покушао да увери јавност да нема намеру да поткопа рад ових институција, тврдећи да промене имају за циљ да их заштите од „руског утицаја“, ни он ни његов моћни шеф кабинета Андриј Јермак – који се неформално сматра кохаризматичним председником – нису изнели ниједан конкретан доказ о том утицају.
Лесја Василенко, посланица опозиционе проевропске странке Холос, оценила је укидање независности антикорупцијских тела као „лошу и погрешну одлуку“. У изјави за Политко рекла је да је поносна на Украјинце.
„Поносна сам на грађане који су изашли на улице да бране праву Украјину – ону за коју се сви боримо,“ навела је она и упозорила да је земља у веома тешком тренутку.
„Последње што нам треба јесте револуција усред рата,“ истакла је Василенко.
Упркос изјавама председника, и челници НАБУ и САП виде закон као директан напад на њихову мисију.
„Противкорупцијска инфраструктура је у суштини демонтирана гласовима 263 посланика“, рекао је директор НАБУ-а Семен Кривонос на заједничкој конференцији за штампу са главним антикорупцијским тужиоцем Олександром Клименком.
Према извештајима локалних медија, 18 посланика који су гласали за нови закон сами су под истрагом НАБУ-а.
Европски званичници, иако су до сада незадовољство изражавали само иза затворених врата, сада су одлучили да говоре јавно. Месецима су их узнемиравале смене и чистке у влади, којима су уклоњени независни кадрови попут бившег министра спољних послова Дмитра Кулебе и бившег шефа државне електродистрибуције Володимира Кудрицког.
Такође, изражавали су нелагодност због смене врховног команданта Валерија Залужног, који се разилазио са председником и око ратне стратегије и око потребе за мобилизацијом додатних снага, као и због утицаја који Јермак несумњиво има на Зеленског.
„Или си с нама, или си руски агент“ — нова логика режима
Брисел је посебно забринула пракса обележавања критичара као „издајника“ или „сарадника Москве“, што је све више личило на политичке чистке. Но, све до сада су ове бриге задржавали за себе – како не би пружили пропагандно оружје Кремљу нити поткопали подршку Украјини.
Овог пута, међутим, реакције нису изостале. Европска комесарка за проширење Марта Кос објавила је на друштвеним мрежама да ће нови закон имати негативан утицај на преговоре о приступању ЕУ.
„Независне институције попут НАБУ и САП-а су од суштинског значаја за европски пут Украјине“, поручила је Кос.
Амбасадори земаља Г7 у Кијеву издали су заједничко саопштење у којем изражавају „озбиљну забринутост“, док је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен такође затражила објашњење од Зеленског.
Зашто су европски званичници тек сада јавно реаговали? Делом због тога што је потез био сувише очигледан – према речима више извора и јавно доступним информацијама, НАБУ је отворио истраге против блиских сарадника председничке администрације и министара. Осим тога, власт је почела да се обрачунава и са активистима попут Виталија Шабунина из невладине организације Центар за борбу против корупције.
„Тужилац украјинског председника обуставиће све истраге против председникових пријатеља“, упозорио је Шабунин на друштвеним мрежама.
Оштра реакција јавности додатно је скренула пажњу ЕУ. Редакцијски коментар енглеског портала „The Kyiv Independent“, који се помно прати у Бриселу, носио је наслов: „Зеленски је управо издао украјинску демократију – и све који се за њу боре“.
И посланик опозиције Микола Књазицки сматра да је кључни разлог за демонтажу агенција управо њихова усмереност ка људима из председниковог најближег круга.
„НАБУ је био близу да подигне оптужнице против неколико изузетно утицајних особа и власт је морала хитно да реагује“, изјавио је он.
Он такође верује да су Зеленски и Јермак проценили да могу укинути независност антикорупцијских тела без последица.
„Мисле да се ни ЕУ ни САД више неће толико интересовати за рад тих институција, јер ће ионако бити приморане да наставе да подржавају Украјину,“ закључио је он.
