Пошто је као практичан човјек схватио да на Светог Саву Немањића не може да удари својим традиционалним прежвакавањима о ”тајном агенту” Сими Милутиновићу и ”незнавеним” Петровићима, Дарко Шуковић је у помоћ позвао младог историчара Вукоту Вукотића, да нам ”објасни” како Свети Сава уствари није тај Сава на кога сви мислимо, него неки други ! Вукотићу је опет, вјероватно досадило да се бави науком пишући радове које би процјењивали позвани стручњаци, јер је то напорно, досадно а и ризично. У том научном процесу могао би му неко компетентан рећи и доказати да ствари не стоје онако како он жели, или како су му наредили да треба жељети. Зато је одлучио да иде ”бржим и популарнијим” путем. Без аргумената, са новим хипотезама, право код Шуковића у емисију. Пред микрофон – да сви чују.
Ево чему нас учи млади и перспективни Вукотић: Све што смо до сада знали о Светом Сави Немањићу, и што смо њему приписивали, односи се, уствари на Саву – ученика Кирила и Методија. Он је, наиме, а не Сава Немањић, боравио у Црној Гори, обилазио народ, описмењавао, просвећивао. Вукотић понавља стару пакост: немамо докумената који би потврдили да је Сава Немањић икада боравио на територији данашње Црне Горе. Све је то, каже, наметнуто каснијом политичком идеологијом Немањића.
Сава петочисленик, један од пет ученика Свете браће Кирила и Методија, боравио је на Балкану и ту живио са својим сарадницима (Климентом, Наумом, Гораздом и Ангеларијем). Могуће да је један од њих остао у Панонији, али остали су са сигурношћу се може тврдити, стигли на Балкан и тамо наставили рад својих учитеља на ширењу словенске писмености и хришћанске духовности. Центар њиховог рада је било ондашње Бугарско царство, конкретно, област око Охридског и Преспанског језера. Историја препознаје Климента и Наума као творце млађег словенског писма – ћирилице, које је добило име по њиховом учитељу Светом Кирилу (Ћирилу). Житије Савино збиља помиње да он боравио и у другом крају Балкана, конкретно у Далмацији. Наиме, преко Далмације је стигао на Балкан из Венеције, гдје је био заробљен. И – то је то. О Савином боравку у Дукљи (Зети) историја не зна баш ништа.
Дочим, о боравку Саве Немањића историја (византијски црквени извори) зна да је на територији данашње Црне Горе он основао три епархије; да му је рођени брат био владар Зете (Вукан Немањић); те да је Сава мирио браћу и обилазио крајеве којима они владају (средњовјековна житија). Народно предање каже да је Свети Сава из Црне Горе одлазио на своја мисионарска путовања у Свету Земљу. То нијесу бапске приче, него су ова вјеровања нашла своје мјесто у приповједачком дјелу Стефана Митрова Љубише, али и у историографским штивима (М. Црногорчевић ”Старинар“ и С. Накићеновић ”Насеља”) насталим у Црној Гори. О овим предањима опширно пише у ”Босанској вили” која је штампана крајем 19. и почетком 20. вијека. Народ у Боки и околини Цетиња пости светосавски пост, који траје управо у данима уочи прославе Светог Саве Немањића. То су рецимо, релевантни историјски извори првог, другог и трећег реда. Па опет, Вукотић понавља за Шуковићем, како немамо докумената о томе.
А каква су документа о боравку ученика Светих Кирила и Методија на територији данашње Црне Горе? Ако Вукотићу и Шуковићу смета недостатак ”путних налога” и других личних докумената Немањића из оног времена (којих нема ни за једну средњовјековну балканску тему), ваљало би чути на чему граде тезу да је умјесто Саве Немањића, у Зети (Дукљи) уствари боравио Сава петочисленик?
Вукотић, пред Шуковићем који не трепће, изговара како ”он лично вјерује” да је Сава петочисленик дошао у Будву (о чему збиља не постоји нити један запис нити бар алузија), а не у Далмацију (како стоји у историјским списима)! Дакле, не како пише, него како Вукотић ”вјерује и мисли”! Еј!? Вукотић даље нагађа како ”политичке прилике у далматинским градовима не би дозволиле” (ма шта му то значило) да се Сава ученик искрца у њима, него ”постоји само једна могућност” (иако нема ни један документ о томе) ”Сава је морао доћи у један од градова Црне Горе”! Морао? Вукотић не наводи да ли је овај Свети човјек ”морао доћи у Црну Гору” по неком ДПС политичком програму прогона Светог Саве Немањића, или за ту тезу постоји неки историографски основ?
Али, то није све. Вукотић не престаје са нагађањима, па каже: ”Врло вјероватно да се ради о Боки, али вјероватније о Будви”! Иако о томе историја ама баш ништа не зна нити претпоставља, Вукотић ”научно доказује и анализира” на сљедећи начин: ”У Старом граду у Будви има црква Светог Саве, за кога неки кажу да је Освећени (светитељ из петог вијека), а неки кажу да је Српски, зависи од кога извора узимате”! Но упркос томе што овај млади историчар каже да ”извори” указују или на Саву Освећеног или на Саву Немањића, Вукотић ”сматра” да је то ”вјероватно” неко трећи. Неко ко се више свиђа њему и Шуковићу.
Међутим, ни ту није крај. ”Као доказ да је Сава (ученик Кирила и Методија) остао на територији данашње Црне Горе, Вукотић наводи да су остали ученици боравили у земљама региона” (!) Ово доказ? ”И сасвим је нормално да један од ученика, односно Сава, остаје на територији данашње Црне Горе и вјероватно сјеверне Албаније”. И све то – без иједног доказа, без иједне претпоставке некога од историчара у претходних 1000 година! Вукотић не доноси никакав нови документ, који би евентуално покренуо истраживање у том правцу. Једини мотив ових ријечи је антисрпска хистерија коју предводи Дарко Шуковић, и у сврху које (зло)употребљава жељу за публицитетом оваквих наивних, а још неафирмисаних младих људи.
Филип Драговић
