Легенда каже да је народ у Црној Гори политички потпуно прогледао када је СПЦ у Црној Гори током литија успјела да јасно маркира два подједнако опасна противника по њен рад и опстанак: једноумље Мила Ђукановића и једноумље Александра Вучића. На неки начин обојица су нокаутирана изборном побједом коју је остварила листа на челу са „непознатим“ Здравком Kривикапићем.
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
О томе како је тај нокаут поднио Мило Ђукановић већ је било много ријечи овдје, а епилог је јасан у ноћи 2. априла 2023. године.
На другој страни Вучић се поставио много жилавије и успио да узврати ударац кроз однос појединих београдских центара моћи према Здравку уочи потписивања Темељног уговора, и рекло би се, много успјешнијом сарадњом коју је имао са Абазовићем, по многим питањима.
Оно што слиједи на предстојећим парламентарним изборима који ће се збити за који дан, јесте својеврсна мајсторица између Здравкове политичке опције (читај трећег или средњег пута успостављеног неформално још током литија) и онога што нуди Вучић у Црној Гори. На персоналној равни то је избор између Спајића и Kнежевића, а на идеолошкој између озбиљне грађанске и проевропске политике Црне Горе (и наравно Срба у њој) и слијепе оданости диктатору из Београда.
А рекло би се да је мајсторица већ ријешена. Онако мајсторски…
До читања у следећем броју.
