Predsednički dom Kongresa usvojio je značajan predlog zakona kojim bi društvena mreža TikTok mogla biti zabranjena u Americi i time otvorio put za pravi presedan u modernoj istoriji koji ima potencijal da poljulja temelje međunarodnih odnosa, regulacije podataka, ali i same demokratije.
Predloženi zakon uslovio bi da matična kompanija Bajtdens (ByteDance) ima šest meseci da prepusti kontrolu nad Tiktokom drugom vlasniku ili će ova društvena mreža biti zabranjena u Americi.
Ukoliko do zabrane dođe to će biti istorijski presedan zabrane čitave društvene mreže i to ne iz komercijalnih već pretežno političkih razloga. Drastična odluka američkih vlasti mogla bi da otvori predizbornu pandorinu kutiju u kojoj će se u osvit američkih izbora pokrenuti pitanja tihog sukoba sa Kinom, zaštite podataka, ali i zaljuljati sami temelji demokratije i slobode govora koji su bili okosnica američkog ponosa sadržanih u njihovom Ustavu i to u samom Prvom amandmanu, koji garantuje slobodu govora.
I dok se mnogi korisnici nadaju da će usvajanje zakona potrajati, jer još uvek treba da prođe kroz Senat i da dobije predsedničko odobrenje da bi postao pravosnažan, čini se da se već vidi u kom pravcu vetar duva.
Ako Senat izglasa ovaj zakon, predsednik Džo Bajden je obećao da će ga potpisati, što bi moglo da izazove diplomatski spor sa Kinom. Kompanija BajtDens bi morala da traži odobrenje od kineskih zvaničnika da izvrši prinudnu prodaju, a Peking je već najavio da će planira da se protivi prodaji čime je cela situacija brzo eskalirala na međunarodni nivo.
Zašto TikTok „ide na blok“
Iako je mnoge iznenadila radikalna akcija protiv društvene mreže, TikTok nije preko noći dospeo na nišan američkih zvaničnika. Američka vlast dugo skreće pažnju na opasnost povezanosti Tiktoka i Kine. Dok su se međunarodni odnosi dve zemlje zatezali, a oči sveta bili uprte u trzavice oko Tajvana društvena mreža se sve češće pojavljivala u izjavama američkih zvaničnika kao poligon za demonstraciju američkog stava prema Kini, ali i poluga demonstracije sile SAD po principu „zabranićemo celu vašu mrežu, nećemo ni trepnuti“. Sada je ta pretnja počela da se pretvara u stvarnost.
Majk Galager, republikanac iz Viskonsina koji je koautor predloga zakona, rekao je da SAD ne može da „preuzme rizik da dominantnu platformu za vesti u Americi kontroliše ili je u vlasništvu kompanije koja ima veze sa Komunističkom partijom Kine“.
Kineske kompanije, naime, prema Zakonu o nacionalnoj sigurnosti moraju da, prema zahtevu, dele podatke svojih korisnika sa vladom Kine. To znači da bi kineske vlasti u teoriji imale pravo da traže podatke američkih korisnika.
Predlog zakona koji se zove Akt o zaštiti Amerikanaca od aplikacija pod spornom inostranom kontrolom usvojen je sa velikom većinom, odnosno sa 352 glasa „za“ i 65 „protiv“, na inicijativu opozicionih republikanaca koji u donjem domu Kongresa imaju tanku većinu, a usled zabrinutosti da vlasnička struktura kompanije Bajtdens (Bytedance) predstavlja – pretnju po nacionalnu bezbednost SAD.
Da li je TikTok kolateralna šteta političkih prepucavanja ili stvarna pretnja po američku nacionalnu sigurnost? Teško je proceniti, mada nije samo Amerika izrazila zabrinutost zbog potencijalne ranjivosti uređaja na kojima se nalazi kineska aplikacija. I sam Evropski parlament je prošle godine odlučio da, iz bezbednosnih razloga, zabrani kinesku aplikaciju na telefonima zaposlenih. Zabrana se ondosi čak i na privatne uređaje sa mejl adresom parlamenta i drugim mrežama instaliranim na njima, preneo je tada Rojters.
Kako bi zabrana fukcionisala
Ukoliko zakon stupi na snagu to bi dalo Tiktoku oko pet meseci da se odvoji od firme Bajtdens ili bi platforme za skidanje aplikacija izbrisale ovu društvenu mrežu iz svoje ponude. Ukoliko se ogluše o ovu zabranu same platforme bi mogle da budu drakonski kažnjene jer bi se iznos kazne određivao po broju korisnika aplikacije. U Slučaju Tiktoka kazna bi mogla da bude preko 850 milijardi dolara godišnje.
Čak i ako Bajtdens dobije odobrenje za prodaju svog udela u Tiktoku, ostaje nejasno da li bilo koji od njegovih konkurenata ima sredstava za otkup. Kompanija je, nešto ranije, procenila da TikTok vredi oko 268 milijardi dolara. Takva cena mogla bi da uplaši neke investitore.
Ipak, analitičari su optimistični po ovom pitanju. Kako prenosi Bi-Bi-Si, bilo bi dosta potencijalnih kupaca.
„Sve velike kompanije bile bi zainteresovane, ali mislim da bi se suočile sa mnogim preprekama poput monopola… Postoje druge kompanije u društvenom medijskom prostoru koje su manje, poput Snepčeta, koje bi bile zainteresovane, ali ne bi to mogle da priušte“, rekla je Džezmin Enberg, analitičarka Emarketera, kompanije za istraživanje tržišta.
Kao jedan od potencijalnih navodi se niko drugi do Stivena Mnučina, bivšeg sekretara državne blagajne SAD koji je rekao da sastavlja tim investitora u cilju moguće kupovine Tiktoka.
Danas su Tiktokov doseg i prihodi od oglašavanja značajno porasli. Kompanija Emarketer procenjuje da će Tiktok ove godine doneti oko 8,66 milijardi dolara prihoda od reklama iz SAD, u poređenju sa manje od milijardu dolara 2020. godine.
Čak i da se nađe kupac ostaje pitanje toga da li bi kineska kompanija želela ili smela da proda Tiktok i tehnologiju koju ova platforma sa sobom nosi. Kineska vlada nedvosmisleno je rekla da se protivi ovoj ideji.
TikTok kao predizborno obećanje
U zanimljivom vremenu živimo kada je društvena mreža koja je počela kao serija snimaka ljudi koji plešu postala važan deo predizbornih obećanja. Ni sami članovi Senata ne slažu se o sudbini spornog predloga zakona.
Presedavajući član Senata za pravna pitanja Dik Durbin izjavio je da ga brine da je predlog zakona neustavan.
„Brine me sama ustavnost zakona koji bi zabranio TikTok, ali i potencijalne političke posledice ako on bude donet, posebno po Bajdena. TikTok je platforma koju mladi glasači vrlo koriste, a na ovaj način razljutiti mlade glasače pred izbore nije preporučljiva strategija“, rekao je Durbin a prenosi Si En En.
Čitava situacija dobija novu dimenziju u predizbornoj trci jer je najveći rival Džoa Bajdena, bivši američki predsednik Donald Tramp, koji je ranije pokušavao da zabrani aplikaciju, kao kontru Bajdenu odmah je najavio da se protivi zabrani Tiktoka čime je ova mreža ušla u sastav njegovih predizbornih obećanja.
Neke demokrate se, takođe, protive zabrani, bojeći se da bi to moglo da udalji mlade generacije od platforme, a ta stranka se bori da dobije poverenje mlađih glasača.
Društvena mreža neće odustati bez borbe
TikTok je pokušao da uveri američke zakonodavce da je preduzeo korake kako bi osigurao da podaci 150 miliona korisnika ove platforme budu zaštićeni od BajtDensa u Kini.
Izvršni direktor TikToka Šu Ci Čev rekao je da je kompanija posvećena čuvanju svojih podataka i da je platforma „bezbedna od spoljašnje manipulacije“.
On je upozorio da bi zakon, ukoliko se usvoji, značio da će aplikacija biti zabranjena u SAD čime će „dati više moći nekolicini drugih kompanija društvenih mreža“ i dovodeći hiljade američkih poslova u opasnost.
Američki mediji poput CNN-a skrenuli su pažnju na to da Kina godinama zabranjuje američke platforme poput Fejsbuka i Instagrama na svojoj teritoriji, ali čini se da je ova bitka daleko od gotove.
Postoji realna mogućnost da se proces zabrane, ako do njega i dođe, otegne jer Bajtdens ima pravo da se žali na odluku, a mogao bi da se ponovi primer američke savezne države Montane u kojoj je sam sudija zabranio zabranu aplikacije smatrajući je kršenjem Prvog amandmana o slobodi govora.
Burne reakcije korisnika
Ukoliko do zabrane TikToka dođe postavlja se pitanje šta će biti sa milionskim brojem korisnika koji provodi sate na ovoj društvenoj mreži. Preko 170 miliona korisnika Amerikanaca koristi TikTok, a mnogi mali biznisi imaju ozbiljne prihode usled reklamiranja svojih proizvoda na ovoj platformi. Uz to, u Americi se kreatori sadržaja plaćaju na osnovu ostvarenih pregleda na ovoj društvenoj mreži, a mnogima je to i posao sa punim radnim vremenom.
Pojavile su se mnoge kopije TikToka, a poznate rivalske mreže poput Instagrama odavno su kopirale neke funkcionalnosti kako bi više ličile na ovu platformu i pridobile mlađu publiku. Tako potencijalno prognanim fanovima TikToka ostaje rils format uspravnih snimaka na Instagramu, kao i Jutjub šort video forma, a lako je videti kako i drugi konkurenti žure da popune vakuum koji bi nastao nestankom najpopularnije društvene mreže kod mlađih generacija.
Oni koji bi se najteže oporavili od zabrane su kreatori koji stvaraju na ovoj društvenoj mreži, pre svega jer mnogi od toga lepo zarađuju.
Nekolicina ljudi okupila se ispred Bele kuće u sredu, zahtevajući da se usvajanje zakona odbaci. Prema njihovim rečima, TikTok im predstavlja izvor zarade, a nakon usvajanja zakona ostaće bez toga.
„Pre 15 godina samo sam sanjala da doprem do 30 do 40 ljudi“, rekla je Tifani Ju, korisnica TikToka iz Los Anđelesa, koju sada prate milioni ljudi onlajn.
Na protestu je bila i kreatorka sadržaja Mona Svejn koja je rekla da svojom zaradom od TikToka plaća majčinu hipoteku i školarine svoje braće i sestara.
„Biti bez posla u tako ludom trenutku u mom životu i u životima mnogih drugih kreatora, sada je stvarno, stvarno zastrašujuće“, rekla je Svejn za Rojters.
Izvor: NIN
