Koji naš uzrast treba da vaskrsne? Zašto da ne vaskrsnemo kao deca, ili ćemo vaskrsnuti u onom obliku u kojem smo bili najsrećniji, o čemu ćemo saznati istinu tek kad se dobro porazmislimo posle naše smrti.
Ili ćemo uskrsnuti onakvi kakvi smo bili u času naše smrti, što bi bilo prilično nemilostivo prema nama. Ili, pak, postoji neki naš idealni oblik, koji sažima sve naše uzraste i koji se odupreti svim iskušenjima naših bolesti i sagrešenja?
Zašto bi naši grešni delovi uopšte vaskrsavali? Tako je i sa drevnim civilizacijama: treba od njih da vaskrsne samo ono najbolje, što će kasne potomke podstaći na pravedna dela i najviša stvaralačka pregnuća. Arheološki aranžmani su, dakle, i te kako opravdani, čak neizbežni. Ali ne moraju nam se uvek sviđati.
Miodrag Pavlović
„Daleka predvorja” (putopis „Delos”)
