Za sve ljubitelje devete umjetnosti i poezije neprevaziđenog pjesnika Njegoša, nepunu godinu posle „Gorskog vijenca“ u stripu, urednici i izdavači iz kuće „Forma B“ objavili su novo stripovano djelo pustinjaka cetinjskog.
Za pretakanje u strip velikog dela, „Luča mikrokozma“, ovako brzo nakon velikog uspeha koji je polučio „Gorski vijenac“, najveći je „krivac“ sam autor – velikan duhovnog stripa Geza Šetet, slikar iz Tavakuta.
- Geza je iz biblioteke, ne bi li se podsetio velikog dela, uzeo izdanje u kome se uz „Gorski vijenac“, među istim koricama našla i „Luča mikrokozma“ ‒ priča Ilija Mirović, jedan od izdavača i urednika, uz Predraga Roćenovića i Radojicu Todorova.
Pročitao je oba i rekao: „Meni je „Luča“ čak i bolja. Nacrtaću „Gorski vijenac“, ali i „Luču“, a vi mi je samo objavite, molim vas“. I zaista ih je završio praktično uporedo.
Crtajući delo u kome je, kako kažu, Vladika Rade možda dao najviše sebe, a ipak su ga, zbog dubine filozofsko-teološke misli, zaista iščitali samo odabrani, autor je bio posebno inspirisan. Svi učesnici u ovom poduhvatu nadaju se da će, u ovom izdanju, ponovo sa naslovnicom maestra Željka Paheka, „Luča“ dopreti do mnogo šireg kruga čitalaca i poštovalaca reči mudraca sa Cetinja.
Filozofsko-religijski spev iz koga izranja Njegoševa velika sklonost ka mistici, naravno, nije doživeo ni izbliza jednaku popularnost u narodu kao „Vijenac“ i „Šćepan Mali“, pa ipak su se neizmernim dubinama vladikine misli bavile i bave mnoge umne glave, od nastanka 1845. pa do danas. Posve je drugačiji bio izazov i za crtača, svakako, ilustrovati nešto do te mere duboko filozofsko i mistično.
- Opisujući borbu dobra i zla, svevišnjeg i Sotone, Njegoš na momente deluje poput scenariste nekog od modernih filmova. Njegovo viđenje pakla i raja i svega što se u toj borbi dešava, očigledno je rezultat i piščeve velike erudicije i poznavanja naučnih dostignuća doba u kome je živeo – navode urednici, govoreći o dubini dela i misli vladike koji je, iz mnogo razloga znalcima i tumačima mahom jasnih, upravo ovaj spev posvetio svom učitelju, gospodinu Simi Milutinoviću Sarajliji.
U međuvremenu je Šetet, čija se davnašnja ideja poklapa sa misijom izdavača, o pretakanju velikih književnih dela u strip, ne bi li se približila mladim čitaocima, ilustrovao tj. „stripovao“ i Nušićeve „Hajduke“.
A nedavno je ovaj umetnik posetio Cetinje, ne bi li upio što više detalja za sledeću ilustraciju Njegoša – dela „Lažni car Šćepan Mali“, u istom timu koji pobeđuje, a koji će tako zaokružiti triling najčuvenijih Njegoševih dela u formi stripa.
Izvor: Novosti
