Пише: Владимир Ђукановић
Да бисмо разумели данашњи хаос између Индије и Пакистана, морамо се вратити у средину 20. века. До 1947. године, индијски потконтинент био је под британском колонијалном влашћу. Након деценија борбе за независност, Британци су одлучили да се повуку, али су одлуку о повлачењу повезали са поделом земље на две државе: већински хиндуистичку Индију и већински муслимански Пакистан.
Подела је извршена кроз тзв. План Mountbatten, а спроведена је уз насиље и миграције. Енглези су успели да и од колонијалног повлачења направе пакао са великим бројем жртава. Око 15 милиона људи прешло је границе како би живело у новој националној држави према својој религији, при чему је процењено да је између 500.000 и 2 милиона људи изгубило животе.
Једно од најспорнијих питања од самог почетка била је судбина државе Џаму и Кашмир, већински муслиманског региона чији је хиндуистички махараџа одлучио да придружи Индији, што је изазвало први рат између Индије и Пакистана (1947-1948). Од тада, две земље су водиле још два рата због Кашмира (1965. и 1999. године) и безброј мањих сукоба. Кашмир је део колоквијалног дискурса на многим језицима јер већ деценијама слушамо о том несрећном региону.
Кашмир остаје срж њиховог непријатељства, али сукоб има и дубље идентитетске и идеолошке корене. Пакистан је основан као држава за муслимане, док је Индија, иако већински хиндуистичка, остала секуларна република. Ове фундаменталне разлике у визијама државе и друштва доприносе сталном тензијама. Сваки договор је тежак и стоји на стакленим ногама јер су страсти између две нације увек успаљене.
Напад у Пахалгаму, у региону Кашмира, у априлу 2025. године, који је однео 26 цивилних живота, поново је узбунио свет. Од 2000. године на овамо број терористичких напада у овом региону опада из године у годину, тако да је овај масакр додатно изненадио свет који мисли да регион иде ка дугорочном миру.
Владимир Ђукановић: Трамп и Царине: Србија Потписује Трговински Споразум са САД?
За разлику од многих локалних конфликата, ескалација између Индије и Пакистана носи потенцијал да прерасте у озбиљну регионалну, па чак и глобалну катастрофу. Постоји неколико кључних аспеката због којих овај сукоб представља глобални ризик.
Прво и најважније, обе земље поседују нуклеарно оружје. Индија има око 160 бојевих глава, док Пакистан поседује приближно исти број, према проценама Стокхолмског међународног института за истраживање мира (СИПРИ). Постојање „доктрине минималног одвраћања“ у обе земље не умањује опасност, већ је додатно компликује, јер нема јасне гаранције да би употреба нуклеарног оружја остала ограничена на тактички ниво.
Нуклеарна ескалација не би остала локализована. Чак и употреба мањег броја нуклеарних бојевих глава изазвала би глобалне последице: стотине хиљада непосредних жртава, затим колапс здравствених система у региону, као и дугорочне еколошке последице. Истраживања, попут оног које је 2020. године објављено у „Science Advances“, сугеришу да чак и ограничени нуклеарни рат између Индије и Пакистана може довести до смањења глобалних температура и глади на светском нивоу.
Други кључни елемент глобалног ризика јесте међународно позиционирање две земље. Индија је члан БРИКС блока, блиског партнерства са Русијом и Кином, али и стратешки партнер Запада, посебно Сједињених Америчких Држава. Пакистан, с друге стране, има јаке везе са Кином и, у одређеним аспектима, са заливским земљама. Сваки озбиљнији сукоб би покренуо лавину дипломатских активности и потенцијално увукао друге велике силе у кризну ситуацију. Свет је тренутно у осетљивој фази тако да би још један рат само додатно закомпликовао геополитичке односе.
Трећи фактор јесте економски значај региона. Индија је пета по величини економија на свету и једно од најбрже растућих тржишта, док Пакистан представља важан стратешки коридор у кинеском пројекту Појас и пут. Ометање трговинских токова, затварање авио-рута, повећање цена нафте и губитак инвестиционе сигурности довели би до даљег поремећаја на светским берзама и успоравања глобалног раста.
Напад у Пахалгаму само је последњи у низу инцидената који указују колико је ситуација крхка. Индија је оптужила Пакистан за подршку милитантима, што је Исламабад одлучно одбацио, али су реакције биле снажне: протеривање дипломата, прекид виза, укидање кључног Indus Water споразума, затварање трговинских рута. За сада се ситуација компликује.
Војне активности се такође појачавају: Индија је спровела ракетна тестирања, док Пакистан одржава војне вежбе у пограничним областима. Овакве активности повећавају ризик од случајне ескалације која би одвела у шири конфликт.
Забринутост није ограничена само на Азију. Сједињене Америчке Државе, Европска унија, Кина и Русија апеловали су на обе стране да покажу уздржаност. Амерички Стејт департмент је позвао на „одговорно решавање“ ситуације, док су УН изразиле „дубоку забринутост због нарушавања мира“.
Уколико би дошло до отвореног рата, последице би биле стравичне. Поред огромног броја људских жртава, уследила би масовна расељења становништва, хуманитарне кризе, колапс јавних сервиса и тотална дестабилизација Јужне Азије. Глобални економски раст би доживео још један ударац у веома осетљивом историјском моменту.
Питање Кашмира, иако укорењено у колонијалној прошлости, остаје нерешена рана која може дестабилизовати цео свет. Колонијална прошлост и даље прогања човечанство и многа жаришта и даље тињају деценијама након победе над највећим злом модерног доба. Бивше колонијалне силе носе највећи део одговорности за ове конфликте, нарочито зато што ништа нису урадили да се ти региони развију економски и друштвено. Никада није успостављен систем репарација где би бивше колонијалне злочиначке државе плаћале одштету до нивоа изједначења економског развоја у бившим колонијама са матицом. Напротив, често и даље економски експлоатишу своје бивше жртве путем израбљивачких уговора.
Овај терористички напад је још један доказ колико је свет данас крхко место. Ако међународна заједница не пронађе начин да умањи тензије и промовише дијалог, имамо ризик још једног потенцијалног рата који би могао имати несагледиве последице за све нас.
Извор: Фејсбучење
