Пише: Жарко Марковић
Смрт Халида Бешлића ујединила је регион толико јако да су чак и они који се грозе југоносталгије или оне имагинарне приче о јединственој Босни то морали да уоче и да се не оглашавају превише о томе, а нарочито не да „хејтују“ цијелу ту причу. То, међутим, више говори о Халиду, него о региону. Протеклих дана кључна синтагма која је провијавала у бројним изразима саучешћа и опроштајима била је „добар човјек“ што је, а једном је то и сам пјевач признао, много важније од тога какав је Бешлић био пјевач.
А био је врхунски интерпретатор музике која на бившим југословенским просторима ипак има највише поклоника и најмасовније се слуша. О финесама Халидовог музичког изражаја боље ће рећи они који се детаљније разумију у ту врсту умјетности, али, у конкретном случају, не треба имати неки нарочити слух да би се дошло до закључка каква пјевачка громада је био човјек који је посљедњи концерт одсвирао, ето згодног случаја, у Бањалуци средином августа ове године.
Нагазна мина за Црну Гору – Резолуција о геноциду у Сребреници
Напомена да је био добар човјек није неважна у цијелој овој причи из простог разлога што је у протеклим годинама и деценијама умирао сијасет естрадњака чија је музика била можда и популарнија од Бешлићеве, али та синтагма је у опроштајима од њих углавном изостајала. Напротив, о многима су говорили и писали највеће грозоте, исказивали одушевљење што су умрли, вадили им „гријехове“ из прошлости, подсјећали на изјаве и поруке, чупали фотографије из архиве и шта све не. И ту је на површину излазило какви смо у суштини.
Народи и народности овдашњи, дакле, жале, а и жалиће наредних дана јер нас је напустио прије свега добар човјек, што, јелте, отвара фантастичну прилику да се запитамо какви смо ми људи и друштво генерално. Расправу о томе, међутим, најбоље је не започињати. Из хигијенских разлога.
Аутор ових редова у више наврата је протеклих година писао и говорио да ова несрећна земља никада није била тако уједињена као у данима када је Халид имао саобраћајну несрећу прије 16 година. Након што се опоравио, наставили смо по старом, уз мању паузу током поплава 2014. Сада је Халид поново избрисао границе између људи. И потрајаће то још неколико дана. А онда ћемо наставити по старом. Није до Халида, до нас је.
Извор: Глас Српске
