Пише: Жарко Марковић
„Праве ствари тек долазе“, порука је која одзвања из владајућих кругова у Бањалуци. По политичарима из Сарајева Додик се нагодио са Американцима „на штету државе БиХ“. Опозиција у Бањалуци нема дилему да је „Додик продао Републику Српску“.
Био је 18. октобар. Народна скупштина Републике Српске усвојила је одлуку којом се Милорад Додик разрјешава дужности предсједника Републике, а за вршиоца дужности именује се Ана Тришић Бабић. На истој сједници стављено је ван снаге низ закона усвојених у претходном периоду укључујући и оне због којих је Додик осуђен пред Судом БиХ који му је забранио обављање политичких функција на период од шест година.
Био је 19. октобар. Амерички Стејт департмент поздравио је одлуке Народне скупштине. Ни најстарији хроничари друштвених збивања у Републици Српској нису могли да се сјете када су посљедњи пут из Вашингтона стигле похвалне ријечи на рачун било кога у Бањалуци.
Нагазна мина за Црну Гору – Резолуција о геноциду у Сребреници
Био је 29. октобар. На веб сајту америчког министарства финансија објављено је обавјештење да су 48 физичких и правних лица из Републике Српске скинути са такозване црне листе. Санкције које су за посљедице имале одузимање неких од основних људских права тим људима скинуте су и Додику, али и комплетном политичком врху Републике Српске.
Октобарски и новембарски дани који су услиједили остали су обиљежени правом пометњом на политичкој сцени БиХ. У земљи у којој се свака појава гледа из више углова за одлуку о скидању санкција свима је била потребна посебна призма.
Опозиција у Бањалуци нема дилему да је „Додик продао Републику Српску да би му биле скинуте санкције“. Најгласнији су представници мањих опозиционих странака попут Јелене Тривић или Небојше Вукановића који све што се догађа називају актом велеиздаје. Они сматрају да је Додик морао истрговати нешто изузетно вриједно да би се дошло до оваквог исхода у Вашингтону, а најближи су ставу да је лидер СНСД-а за то заложио државну имовину, односно природне ресурсе са којима Република Српска располаже. Власништво над имовином је кључно политичко питање у БиХ већ близу двије деценије. Политичке снаге из Сарајева инсистирају на ставу да имовином (шуме, воде, земљиште, објекти) мора искључиво да располаже држава БиХ, док Бањалука, позивајући се на Дејтон, тврди да је имовина искључиво у власништву ентитета. Опозиција тврди да је због неколико појединаца практично читава Српска продата. Кључни доказ за те тврдње им је – вријеме. Наиме, сви јавни иступи у којима се истичу горенаведене тврдње завршавају са конструкцијом да ће „вријеме то показати“.
Нагазна мина за Црну Гору – Резолуција о геноциду у Сребреници
Политичари у Сарајеву показали су, пак, велику дозу ошамућености због оваквог развоја догађаја. Истина, ни у претходним годинама тамошње властодршце није красила нека изразито велика способност да процјењују ни унутрашњополитичке потезе, а камоли геополитичке, али доза невјерице која је погодила сарајевске политичке елите већа је од свих досадашњих. По њима, Додик се нагодио са Американцима, али „на штету државе БиХ“. Ако је тај дил на штету државе, онда је мала могућност да је цијена тог договора државна имовина. Укидање санкција искориштено је и за унутарсарајевски обрачун, па је тамошња опозиција (СДА) искористила прилику за удар на владајућу гарнитуру (СДП БиХ и партнери) оптужујући је да „Додику не могу ништа“ и да су га својим наводним лобирањем у иностранству само додатно ојачали. Колико су СДП и партнери неспособни, поручују из СДА ових дана, показаће вријеме, а највише наредни избори.
„Праве ствари тек долазе“, порука је која одзвања из владајућих кругова у Бањалуци након укидања санкција. Представници власти и они који их подржавају заступају став да је скидања Додика и екипе са црне листе дошло након интензивне дипломатске активности политичког врха из Бањалуке, а највише захваљујући чињеници да је до смјене власти дошло у – САД. Познато је да је Милорад Додик био први страни званичник који је организовао свечани пријем поводом побједе Доналда Трампа. Избори у Америци су, наиме, окончани, негдје око девет ујутро по нашем времену, а Додик је већ у 10 сати у Палати Републике имао више од 100 званица. Услиједило је сликање са МАГА качкетом и други перформанси. Истовремено је Жељка Цвијановић у више наврата боравила у САД, а у Бањалуку су почели да долазе бивши амерички високопозиционирани званичници. Додик је у међувремену политичке односе у БИХ довео до границе пуцања због чега је, уосталом, и осуђен на забрану политичког дјеловања. Интернационализација његовог случаја, рећи ће недавно Додик, утицала је на све што се догађа. А то је, устврдиће, само почетак. Кључне ствари тек ће доћи на дневни ред. А када? Вријеме ће показати.
Извор: П-Портал
