Пише: Жарко Марковић
Да ли ћемо на гласање и мјесец након референдума, као што смо 2016. изашли седмицу послије? Они који одлучују веле да нећемо. Чврст став, бар наизглед. Навикли смо да се у овој земљи све наглавачке окрене и за три дана, а тек су три мјесеца довољна да и најчвршћем ставу попусте темељи.
Из данашњег угла гледано, ти избори су бесмислени и непотребни. Република Српска има предсједника, а никако не може имати два. Иако се чврсто и категорично данас инсистира на томе да је иза нас покушај уклањања Милорада Додика са политичке сцене у режији одметнуте обавјештајно-правосудне екипе под контролом странаца и да то није људски, морално и на сваки други начин прихватљиво, иста ситуација ће бити на снази, готово сигурно, и за три мјесеца.
Горенаведене реченице исти аутор исписао је на овом мјесту 30. августа. За мјесец и кусур дана све се у Српској окренуло наглавачке, а и „најчвршћем ставу попустили су темељи“. У преводу – имаћемо изборе и на њима ће учествовати сви, или готово сви, што са кандидатима, што подршком истима. Писало је у том коментару нешто и о референдуму. Како је компликовано питање, како би ваљало организовати референдумску кампању па народу објаснити против чега (или за шта) се гласа и још понешто.
Нагазна мина за Црну Гору – Резолуција о геноциду у Сребреници
И ту је дошло до попуштања темеља. Прије свега датумски. Можда неће бити 25. октобра, већ на дан избора. Мање битно. Важније је да је питање и даље компликовано, а тек сада ће бити готово немогуће прецизно саопштити народу за шта (или против чега) се гласа на референдуму. Јер ако питате народ да ли прихвата одлуку ЦИК-а о одузимању мандата предсједнику Републике, за чије бабе здравље излазите на изборе расписане због те одлуке и још при томе истог дана. Али нека то објашњавају они којима је то посао.
Данас, а бога питај шта ће бити за још мјесец и кусур дана, је извјесно да Милорад Додик убрзо више неће бити предсједник Републике. Биће, веле, избран в.д. па онда и нови предсједник. У заслијепљеном „политичком Сарајеву“ и кратковидом дијелу наше опозиције тврдили су претходних дана да је то његов политички крај, али једна одлука, опет у Сарајеву, гдје је све ово о чему причамо и пишемо већ мјесецима, и закувано, у доброј мјери мијења све.
Централна изборна комисија БиХ прихватила је пријаву СНСД-а са све Додиковим потписом као предсједника странке за учешће на пријевременим изборима. Против је био само Суад Арнаутовић који је вазда против нечега. Остали су отклонили све сумње у различита тумачења пресуде Суда БиХ. Додик може бити предсједник партије. У преводу, предсједник свим другим предсједницима, директорима и другим имаоцима функција. Нешто друго је још битније. У тродеценијској историји постојања БиХ ниједна битна одлука није донесена или усвојена, а да се о томе прво нису договорили лидери политичких партија. Ниједна. Какве институције, какви бакрачи. И ништа се о том питању неће промијенити. Лидери, укључујући и Додика, а нарочито њега, и даље ће се питати за све. Стога, нема ту никаквог краја, нарочито не – политичког. Ћераћете се ви с њим још.
Извор: Глас Српске
