Од када је по стицању независности 2006. године, црногорска фудбалска репрезентација почела са званичним мечевима, редовно су стизале примједбе присталица пораженог, ретроградног ДПС режима како ‘’пола државе не навија за своју репрезентацију’’, те како је немогуће у таквим условима уопште говорити о грађењу њенога култа.
Велики број грађана је у немогућим условима ДПС аутократије и непотизма осјећао неповјерење и одбојност према бројним спортистима и спортским функционерима који су учествовали у предизборним кампањама странке која је деценијама убијала све црногорске шансе, не желећи да даје допринос утврђивању аутократије и концепта приватне државе.
Као што је и у политичкој сфери бивши режим ДПС на дугом временском потезу ставио тапију на идеју ‘’црногорства’’ представљајајући се као њен ексклузивни заступник, као једина опција која је чувар Црне Горе, тако се и на спорт и црногорске репрезентације пренијела наопака формула: само ‘’Црногорци’’ и само гласачи ДПС навијају за Црну Гору, па је општепозната чињеница да су активисти и функционери бивше власти добијали бесплатне карте и путовали по свијету о трошку свих грађана пратећи репрезентативне селекције.
Послије великог изборног пораза ДПС-а, а услијед драстичног и незаустављивог пада популарности странке, ДПС је заглибио дубоко у екстремизам и шовинизам, који провијава из сваког њиховог геста, обраћања, саопштења, политичке акције. Недуго послије 30. августа друштвене мреже и јавну сферу затрпале су групице екстремиста, које иако малобројне и без јаке подршке, ‘’допинговане’’ подршком функционера ДПС и њој блиских криминогених кругова, мјесецима затрпавају јавни простор екстремизмом, позивима на насиље и немире, називајући владу издајничком и марионетском. Медијску логистику им пружају пропагандни пунктови старог режима услед чега свеукупни политички и друштвени амбијент трпи велику штету, а последице увијек могу да буду велике.
У суботу вече, појединци који се представљају као навијачи фудбалске репрезентације Црне Горе погазили су елементарне принципе који важе у навијачком свијету, вријеђајући и пријетећи директору РТЦГ Борису Раонићу пред његовим малољетним ђететом, због чега је исти био принуђен да напусти источну трибину. Порука је била већ толико пута виђена- “Ти ниси Црногорац, мрш!”. Она је само наставак континуиране поражене ДПС политике, према којој огромна већина грађана осјећа само гађење и презир. Али, оно што је опасно и по друштво и саму државу јесте толеранција на оваква антицивилизацијска и антиуставна понашања која доживљавају кулминацију у последње вријеме.
Није мали број оних који су послије слома ДПС режима осјетили потребу да прекину ‘’бојкот’’, да подрже наше репрезентативце, али их овакви ‘’навијачи’’ и ‘’патриоте’’, који од националног стадиона и од јавног простора праве сопствени атар у којем су они ‘’господари’’, тјерају да буду никад даље. Ако је министарка одбране Оливера Ињац јавно обзнанила да је њен претходник Предраг Бошковић не мали државни новац годинама ‘’донирао’’ управо групи ‘’Ултра ЦГ’’, онај исти Бошковић који је био уз ногу коловођи побуне на Цетињу 4/5 септембра Веселину Вељовићу, ако су одређени припадници те групе имали активну улогу у класичном покушају удара на уставни поредак, јавни ред и мир, те легално изабрану власт, ако су припадници те групе послије пораза који су доживјели на улици и краха покушаја гажења елементарних људских права, сада прешли на трибине стадиона да утјерују страх и нападају грађане пред малољетном ђецом, газећи основна људска права на кретање и живот, онда је јасно да се ствар можда отима контроли. И да држава мора реаговати.
Убједљива већина грађана сматра да је последњи је час да се растућем екстремизму и шовинизму, који никада није одликовао овај простор, стане на крај. Те групице, иако малобројне, као очигледан наставак бившег криминалног режима, по миран живот, безбједност и сигурност на јавном мјесту, што стадион јесте. Да одлазак на меч репрезентације буде празник за све, а не судар цивилизације и дивљаштва, брука и срамота коју свако мало шаљемо у свијет, а која може имати страшне последице и за грађане и за државу.
Извор: Борба