Prvi krug je pokazao da u Crnoj Gori egzistiraju 3 do 4 političke ideje. Zato me i raduje što sam vidio po mrežama glasove koji traže jedinu normalnu stvar, a to je ukidanje predizbornih koalicija.
Svi smo svjedoci kako se poslednjih par godina sve vrti oko famozne cifre 41 poslanika i strane se skoro po automatizmu sabiraju kao „ovo su naši, a ovo su njihovi“, i to je to.
A surova istina brojki u Skupštini je potpuno drugačija. U našem parlamentu trenutno obitava 18 stranaka, koje su tu upale preko 8 listi. Iako su tu ušli iza imena kandidata najveće stranke, neke su se razdvojile nakon izbora i formirale sopstvene klubove poslanika koji vode pojedinačne stranačke politike.
Neki, kao LP su u klubu poslanika sa poslanicima druge stranke, a ne one preko koje je Pura dobio stolicu.
Osnovni problem ovakvih koalicija je što se raspodjela mandata vrši odokativno, bez uvida u realnu snagu tih političkih subjekata. Ne zna se koliko imaju članova ili koliko glasača.
Broj poslanika je samo stvar dogovora između „lidera“.
Nova srpska demokratija je najveća žrtva te usitnjenosti, jer, iako su bili stožer pobjedničke koalicije ZBCG, imaju svega sedam poslanika, što ih čini tek trećom partijom u Skupštini.
Posljedice toga smo vidjeli prilikom formiranja 15. Vlade, ali i reakcijom UCG koja nije pristala na formiranje prelazne „Lekićeve Vlade“.
Imalo je to smisla kad su bila samo dva bloka, ali više nema.
Nema smisla i zbog toga što su stranke uglavnom nedemokratske institucije u kojima članstvo ima vrlo malo ili ni malo uticaja na formiranje poslaničkih lista.
Zar se na listama pojavljuju ljudi za koje ni familija ne glasa. Što je manja stranka, sve više liči na jedan zatvoreni krug, skoro NVO, od koga koristi ima samo rukovodstvo koje je samo sebe izabralo
I zato je vrijeme da se to raščisti.
Da se donese zakon o partijama koji će definisati način izbora organa i kandidata isto onako neposredno, kako ih mi biramo na izborima.
Da se izmijeni zakon o izborima i zabrane predizborne koalicije.
Ako već postoje svega 3‒4 političke ideje, objedinite se sestre i braćo oko njih u okviru 3‒4 stranke. A ako postoje razlike oko nekih stavova, riješite ih na stranačkim organima.
Tek ovako ćemo napraviti značajan korak ka demokratiji i samo tako neće članstvo biti ostavljeno „da još ovaj put“ posluša „mudro rukovodstvo“.
Pa hajde i ovo da dodam. Kada se nezadovoljni glasači Andrije Mandića ljute na sve zbog slabog rezultata, samo neka pogledaju broj poslanika Andrije Mandića u Skupštini.
Zagušljivo je, ajmo malo promaje.
Nebojša Babović
